Primirje u Egiptu: da li će dugo trajati?

U petak je Egipat ponovo zahvaćen masovnim akcijama protesta. Oko 44 partije i pokreta izveli su svoje pristalice na ulice Kaira, Aleksandrije i drugih većih gradova. Sadašnje demonstracije, uglavnom na centralnom trgu prestonice Tahrir, su najmasovnije i najkrvavije od vremena „januarske revolucije“.

Tada je gomila izdejstvovala otkaz Hosnija Mubaraka. Međutim, pogrešila je u svom očekivanjeu reformi. Mišljenje jednog od demonstranata u Kairu:

Očekivali smo da će reforme biti sprovedene u toku prva dva meseca revolucije, ali u odgovor na naše zahteve nismo dobili ništa. Prošlo je već godinu dana otkako su naši drugovi, pozivajući na promene bili ubijeni i ništa, ništa se nije izmenilo.

Dan ranije egipatska vojna lica su se izvinila porodicama demonstranata zbog toga što su njihovi bližnji poginuli ili su nastradali u sukobima u toku poslednjih dana. Žrtve sukoba između demonstranata i snaga bezbednosti iznose oko 40 ljudi. Na stotine je ranjeno. Ali nisu svi učesnici akcija protesta petkom prihvatili pokajanje vlasti. Omladina kaže da vojnici i policija deluju u stilu Mubarakovog režima. Ona se poziva na to da su snage bezbednosti u toku poslednjih dana primenjivale novu vrstu gasa koji izaziva teško gušenje, čak i privremeno slepilo.

Ulica zahteva „novu revoluciju“, ali su ljudi starije generacije, izgleda, počeli da krive omladinu za nerede:

Sve su to mladi ljudi koji nemaju posla. Ne preostaje im ništa drugo da rade osim da izađu na ulice, jer sutra prosto neće imati šta da jedu, neće imati od čega da kupe hleb.

Masovne demonstracije u Egiptu su dovele u opasnost prve parlamentarne izbore posle svrgavanja Hosnija Mubaraka. Ministar unutršnjih poslova je predložio da se odloži početak glasanja koji je planiran za 28. novembar. Predsednik Vrhovnog saveta oružanih snaga – na današnji dan praktično predsednik države – izjavio je da neće dozvoliti da se to učini. Vojnici upravljaju zemljom poslednjih 10 meseci. Početkom ove nedelje pod pritiskom zahteva protestanata izjavili su da su spremni da predaju vlast civilnim licima u svakom trenutku. Međutim, iako trg Tahrir zahteva od vojnih lica da „odu u kasarne“ i da rukovode čuvanjem granica, a ne Egiptom, to se neće uskoro desiti. Ovo je za „Glas Rusije“ izjavio stručnjak Instituta za izučavanje Istoka RAN Vladimir Beljakov:

Ne, vojna lica neće otići s političke arene bar do 30. juna iduće godine. Obećano je da će do tada biti održani izbori za predsednika. Osim vojske nema snage u Egiptu koja bi sad bilo kako konsolidovala zemlju i provela je kroz izbore – i parlamentrne, i predsedničke i završila izgradnju nove egipatske države.