Srbija napravila ustupke EU

Izgleda, da je EU uspela da za izvesno vreme  ugasi strasti oko kontrole administrativne granice između samoproglašene republike Kosovo – Autonomne srpske pokrajine Kosovo i Metohija – i Srbijom. U Briselu uz posredništvo EU obe strane su potpisale sporazum o integrisanom upravljanju zajedničkim granicama.

Detalji tog sporazuma za sada nisu poznati. Saopštava se samo da su strane prihvatile koncepciju, koju je predložila EU o zajedničkom upravljanju graničnim prelazima.  Pretpostavlja se da će biti stvoreni  zajedničke centralizovane stražarnice na čitavoj  graničkoj teritoriji. Podsetimo, kompromis je nađen posle pokušaja administracije Prištine uz podršku mirovnjaka NATO-a (KFOR) da uspostavi kontrolu administrativne granice Srbije i Kosova, što je rezultiralo aktivnim protestom mesnih Srba.

Usled toga što Srbija  teži da  se učlani u EU i vodi u vezi sa time aktivne pregovore s Briselom, ona nije zainteresovana za eskalaciju konflikta na Kosovu, - kaže balkanista Petar Iskenderov.

Rukovodstvo Srbije, između ostalih, Boris Tadić sada je više zainteresovano za izgradnju odnosa s Briselom, zato  je za njih neprihvatljiv radikalizam kosovskih Srba. Što se tiče samih kosovskih Srba, oni već otvoreno optužuju rukovodstvo Srbije za izdaju nacionalnih interesa. Oni su već istupili sa dve inicijative. Prvo, obratili su se Rusiji tražeći rusko državljanstvo, i to odgovarajuće peticije je potpisalo, prema podacima, više od 50 hiljada ljudi. Druga je inicijativa  - oni su zapretili proglašenjem  sopstvene nezavisnosti po uzoru na Kosovo. Odnosno, izlaskom iz sastava Kosova, a takođe, verovatno, i raskidom odnosa sa zvaničnim Beogradom.

Dodajmo, Rusija ne može da zadovolji molbu o pruženju državljanstva RF zbog normi unutrašnjeg zakonodavstva. To su saopštili u ruskom MIP-u.  Pri tome je Moskva uverila da će i dalje pružati kosovskim Srbima političku i humanitarnu podršku. Što se tiče otcepljenja  Srba od Prištine, izgleda, taj je problem bar za izvesno vreme u drugom planu posle potpisivanja sporazuma u Briselu.  Komentar  politikologa Nadežde Arbatove.

U ovom slučaju će sve zaviseti od kosovske strane, jer činjenica  potpisivanja od strane Beograda svedoči da je on spreman da ispunjava postignute dogovore. Što se tiče kosovskih Albanaca, tu ostaju pitanja. Teoretski bi u slučaju ispunjavanja sporazuma verovatno život kosovskih Srba u nekoj meri bio lakši.

Nadežda Arbatova smatra da kosovski Albanci i dalje provociraju srbsko stanovništvo. Priština svesno isteruje Srbe s teritorije Kosova što rađa u njima osećaj bezizlaznosti.

Dakle, problem nije rešen. Beograd je prihvatio sporazum s Prištinom u nadi da će dobiti  poziv u EU na samitu, održanom 8.-9. decembra. Užurbanost je povezana sa time, što se predsednik Srbije Boris Tadić nada da iskoristi na predstojećim u proleće parlamentarnim izborima  uspeh na pregovorima s EU kao adut.  Nije jasno kako će reagovati na to obični građani, suviše je velika u društvu  razočaranost u vezi sa politikom Tadića prema kosovskim Srbima.