Božićna gatanja – košmari zone evra

U cilju jačanja zone evra zemlje EU rešile su da izdvoje Međunarodnom valutnom fondu 150 milijardi evra. Sredstva uplaćuju čak Švedska, Danska, Poljska i Češka, koje nisu članice zone evra. Velika Britanija je jedina koja je otvoreno odbila da podrži susede. U kontekstu finansijskih neslaganja među članovima EU posebno mračno deluje prognoza ekonomista Sakso Banka koji je predvideo do sredine naredne godine dvostruko jačanje krize u Evropi, pad tržišta za 25% i čak prinudnu obustavu rada evropskih banaka i berzi. O novogodišnjim predviđanjima u prologu Nikite Sorokina.

Suzdržaniji analitičari ne dele tako mračna predosećanja. Teorijski takav razvoj događaja moguć je samo delimično, u slučaju da u januaru Italija ne izađe na kraj sa refinansiranjem svog duga, smatra potpredsednik Opšteruske organizacije Poslovna Rusija Anton Danilov-Daniljjan. Po njegovom mišljenju, sve znake nedovoljnog potencijala budžetskog saveza odavno bi primetili eksperti, ali ništa se slično ne dešava. Rezerva stabilnosti evropskog finansijskog sistema mnogo je veća nego što smatraju oni koji pozivaju na uzbunu iz Sakso Banke. I ako se govori o mogućem nedostatku sredstava u Evropi, ne sme se zaboraviti na Federalni rezervni sistem SAD.

To se samo sada čini da su oni tamo preko okeana, da imaju svoje teškoće kojima se bave i da ih ne zanimaju evropski poslovi, pojašnjava Anton Danilov-Daniljjan. U stvari ništa nije tako, oni na najpažljiviji način prate evropsku situaciju, stalno sarađuju sa evropskim vlastima. I u stvari ne može se reći da je strateški americi bio povoljan raspad zone evra, kako u pogledu jedinstvene valute, tako i u pogledu odsustva koordinacije fiskalne i budžetske politike. Pri najnepovoljnijem razvoju događaja na evropskom kontinentu američke finansijske vlasti obavezno će pružiti ruku pomoći, uveren je ekspert.

Ekonomisti Sakso Banke predvideli su i drugu dramatičnu verziju nadolazećih kataklizmi. Prelazak na nove standarde bankarskog reglisanja Bazel-3 pojačaće pritisak na evropski finansijski sistem, dovešće do krize finansijske likvidnosti, koja će se pretvoriti već u krizu poverenja ulagača i odliv sredstava iz banaka. Po rečima Danilova-Daniljjana, Bazel-3 zaista zahteva uvećanje sopstvenih bankarskih kapitala, ali to ne znači da evropske banke ne mogu da se prestroje na novi standard. Najverovatnije, kako su radile, tako će i raditi. Obim nepokrivenih obeveza nekih zemalja EU zaista je bitan. Ali, ponovio je ekspert, ako, na primer, Italija izađe na kraj sa januarskim refinansiranjem i ova granica bude uspešno prevladana, postepeno će prestati uopšte svi razgovori o raspadu zone evra i druga predviđanja apokaliptičnog karaktera.