Evroazijski savez: početak

Integracija na postsovjetskom prostoru iz ideje prelazi u realnost. 2011.godine je počeo da radi Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana. U potpunosti je pripremljen mehanizam Jedinstvene ekonnomske zone tri države: on će početi da funkcioniše od 1.januara. ali sve je to bilo samo priprema za globalni projekat – Evroazijski savez. Prema mišljenju zapadnih analitičara, ako se ta ideja uspešno realizuje, SAD i Kina će imati novog jakog konkurenta na međunarodnoj areni.

Ideja da se povrate nekada jake ekonomske veze bivših saveznih republika se nije odjednom pojavila. Rad u tom pravcu se odvijao u različitim udruženjima – kako ZND i Evroazijska eknomska saradnja. Carinski savez koji je već dokazao svoju efikasnost i Jedinstvena ekonomska zona su postali logičan nastavak te politike. Rusija ima nameru da se i dalje kreće tim putem, rekao je u svojoj poslanici Federalnom saboru predsednik RF Dmitrij Medvedev.

„Ekonomska integracija će se i dalje razvijati. Od 1.januara 2012.godine će biti otvorena Jedinstvena ekonomska zona. Slobodnom kretanju robe će se pridružiti kretanje usluga, kapitala, radne snage. Cilj je u tome da se do 2015. godine stvori Evroazijski ekonomski savez, koji će u mnogome odrediti budućnost naših zemalja.“

Ideja Evroazijskog ekonomskog saveza je formulisana u članku ruskog premijera Vladimira Putina, objavljenom u oktobru. Zapadni političari i mediji su tada požurili da izjave da on hoće da preporodi SSSR. Ipak premijer je naglasio da radi samo o ekonomskom ujedinjenju suverenih zemalja. „Evroazijski savez će se graditi na univerzalnim integracionim principima kako neodvojiv deo Velike Evrope, ujedinjen jedinstvenim vrednostima slobode, demokratije i tržišnih zakona“, - pisao je Putin.

Započeli su proces stvaranja Evroazijskog saveza predsednici „trojke“ – Rusije, Kazahstana i Belorusije – 18.novembra. Dmitrij Medvedev, Nursultan Nazarbajev i Aleksandar Lukašenko su potpisali u Moskvi Deklaraciju o evroazijskoj ekonomskoj integraciji i Sprazum o Evroazijskoj ekonomskoj komisiji. Poprima forme i „zajednička vlada“ saveza. Vlasti tri države će predati nadnacionalnom organu više od 170 punomoćja. Ima i prvih kadrovskih odluka: kolegijum Evroazijske ekonomske komisije će u naredne 4 godine predvoditi ruski ministar Viktor Hristenko.

O koristima koje će dobiti učesnici integracije se može suditi po rezultatima nekoliko meseca rada Carinskog saveza. Obim uzajamne trgovine trojke je povećan za jednu trećinu. A Evroazijski savez, pored svega ostalog, će se organski uklopiti u svetsku ekonomiju, rekao je u intervjuu za Glas Rusije analitičar Instituta za nacionalnu strategiju Jurij Solozobov.

„Rusija i drugi učesnici evroazijske trojke pri razradi osnovnih dokumenata su uzeli u obzir norme već razrađene u EU. Na taj način mi ćemo do 2020.godine imati zonu usaglašene trgovine sa EU. I mi razmatramo niz veoma jakih tranzitnih projekata, koji povezuju zemlje azijsko-pacifičkog regiona i Evrope. Na taj način korist je očigledna: ekonomija naših država će biti osnovana ne na sirovinskoj već na inovacionoj i industriskoj bazi. Drugo – mi dobijamo garancije teritorijalne bezbednosti, jer svima je od koristi da imaju stabilnog, pouzdanog partnera u središtu Evroazije.“

Integracija u okvirima Evroazijskog saveza će biti ozbiljna. Pre svega to se tiče ekonomske sfere: osim zone slobodne trgovine i ujedinjenja energetskih mreža. U planu je prelaz na nadnacionalnu valutu. Govorka se i o jedinstvenoj valuti za čitav savez. Savez je otvoren za nove članove, interes su već pokazali Kirgizija i Tadžikistan. Za svakog kandidata će biti razrađena specijalna mapa puta, koja uzima u obzir ekonomsku i političku situaciju u zemlji.

Eksperti su sigurni da će Evroazijski savez otvoriti pred sobom široke mogućnosti. Radi se u perspektivi o stvaranju jakog ekonomskog ujedinjenja država sa stanovništvom od 250 miliona ljudi.