Sećajući se stare Rusije

Možda će se u Rusiji slaviti još jedan praznik. Ugledni ruski istoričar Anatolije Kirpičnikov je predložio da se obeležava još jedan datum: Dan osnivanja prve ruske države.

Zadubimo se u itoriju. 862. godine je u severni grad Ladogu pozvan legendarni Rjurik. Nekoliko slovenskih i finskih plemena ga je izabralo za kneza, odnosno vladara-vojskovođu. Rjurik se pokazao kao talentovani vojskovođa i uspeo je da zaštiti mirno stanovništvo od napada Varjaga. Ali, što je glavno, zaključio je ugovor s nekoliko plemena o uslovima svoje službe.

Ovaj ugovor je predstavljao početak osnivanja drevne ruske države s pretonicom Ladogom, gradovima Polockom, Rostovom i drugima, u koje je Rjurik poslao vladare-namesnike. Stvoren je državni mehanizam, koji je obuhvatio ogromnu teritoriju. Tako da će se 2012. praktično navršiti 1150 godina od osnivanja ruske države.

Međutim, ovde se postavlja logično pitanje: a šta je sa svima nama poznatom Kijevskom Rusijom? Jer, smatra se da je prvu rusku državu s glavnim gradom u Kijevu osnovao Rjurikov naslednik knez Oleg. Dakle, profesor Kirpičnikov tvrdi da ova predstava nije baš najtačnija: Olega ne treba nazivati osnivčem nove države, već ujediniteljem Severne i Južne Rusije.

Naslednici Kijevske Rusije su i Belorusija, i Ukrajina, i Rusija, jer tada je postojala jedna staroruska narodnost, ujedinjena jezikom, verom, pismom, običajima, trgovinom, zanatima, jedinstvenim ekonomskim i privrednim prostorom. Prvobitna država  je kao da je reč o čaroliji, bila monolitna struktura. I danas je za Ruse, Ukrajince i Beloruse umesno da se sete svih 12 vekova naše zajedničke istorije. Po mišljenju naučnika, to bi bio praznik tri ravnopravna naroda, ravnopravne države. Profesor Kirpičnikov takođe predlaže da se u Staroj Ladogi podigne spomenik dvojici velikih osnivača i utemeljivača rane ruske države Rjuriku i Olegu. „I Rjurik i Oleg su bili talentovani državni pregaoci i vojskovođe. Zahvaljujući njima Rusija je počela od brzog, skladnog, moćnog poleta u društvenom razvoju. Imamo čime da se ponosimo,“ – smatra istoričar.

Teško je reći da li će 2012. godine biti uveden novi praznik ili ne, ali ne smemo da zaboravljamo svoju jedinstveno prošlost ne smemo biti „Ivani, koji se ne sećaju predaka“ – to je neosporno.