Kost u grlu Evrope

Dok su lideri EU zauzeti grozničavim spasavanjem evra i same organizacije kao celine, u nekim zemljama-članicama EU  u jeku su ozbiljne strasti. Stiče se utisak da je današnja kriza korisna bar radi toga, što je uzdrmala kontinent. Od takvog uzdrmanja tobože politički korektne Evrope su se našli šokantni «eksponati», koji podsećaju  da neki Evropljani nisu daleko otišli od svoje prošlosti, između ostalog, od rasnih teorija iz 1930-ih godina.

Jedna od tema, koju mesni političari i novinari nerado pominju,  to su rezervni fondovi švedskih muzeja. Samo u Štokholmu ih ima oko 80 – od Nacionalnog muzeja i Muzeja nacionalne istorije sve do muzeja leptira i ptica. Međutim, u njima se ponekad kriju ne samo istorijski spomenici, već i radni materijali, koji su se aktivno koristili  pri razradi  zloglasnih rasnih teorija, koje su u osnovi  ideologije Trećeg rajha. Drugim rečima, to su kosti i čitavi kosturi predstavnika tih naroda, koje su apologeti arijskih teorija smatrali nepunovrednim. Kako je saopštio švedskom listu Svenska Dagbladet rukovodilac Osteoarheološke laboratorije pri Štokholmskom univerzitetu (gde se čuva jedna od najvećih u Švedskoj kolekcija ostataka predstavnika takozvanih «nerazvijenih» naroda) koristili su ih za rasna istraživanja, koja su prvi u svetu počeli u Švedskoj. U  nepunovredne narode su švedski naučnici krajem 19. veka svrstavali ne samo američke Indijance, Polinežane ili australijanske domoroce, već i svoje susede – Grenlanđane,  Saame, čak i Fince. Poslednja činjenica u svetlu  današnjeg zajedničkog članstva Švedske i Finske u EU inače se ne uklapa ni u kakve okvire.

Između ostalog, nekoliko reči o nastanku tih kostura. Reč je ne o materijalu etnografskih ekspedicija, već o konkretnim ljudima, koji su umrli  u 18. i 19. veku  pred očima čitave «prosvećene» Evrope – u  mrežom ograđenom prostoru u Zoološkim vrtovima blizu divljih životinja iz iste sredine življenja. Poslednjih godina niz švedskih muzeja se postepeno oslobađa tih sramotnih kolekcija – ali tako da se izbegne  opasno političko  razglašavanje. Pored toga,  norme, koje deluju u zemlji,  svrstavaju takve eksponate u muzejske relikvije, koje ne podleže izvozu.

Specijalno uputstvo muzejskog resora Švedske pozvano je da pokrene  problem koji bruka Švedsku. Prema informacijama ruskog lista Novie izvestija, dokument omogućuje državnim i privatnim zbirkama da se rastaju od kostura i pojedinih delova čoveka, čiji uzrast nije stariji od 200 godina. Međutim, nastaje novi problem. Neće li druge zemlje tražiti povratak u istorijsku otadžbinu  ostataka, koji spadaju u drevne istorijske epohe? Naprimer, mumije drevnoegipatskih faraona, koje su široko zastupljene u švedskim muzejima i drugim evropskim državama. Uzimajući u obzir današnja radikalno-islamska raspoloženja u Egiptu – takav zahtev je moguć. Međutim, davna vremena i čisto naučni karakter pređašnjih istraživanja ne mogu da  opravdaju današnju situaciju – istakla je u razgovoru s Glasom Rusije ekspert u oblasti komparativne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.

Svi smo videli praktične rezultate takve teorije. Zato narodi imaju pravo da kažu: Mi smo u pravu. To je naša zemlja, to su naši grobovi. Druga je stvar da ovakva istorijska pravda ne  sme da izazove nove konflikte. Činjenica je da su mnoge evropske zemlje, među njima i formalno neutralne – svojevremeno  učestvovali ne samo u vojnoj, već i političkoj, ideološkoj, teoretskoćj podršci nacističke Nemačke. To je nesumnjiva stvar. Nije slučajno, što ni u današnjoj Evropi fašistička raspoloženja nisu prestala da postoje.

Karakteristično je: dok vlasti Švedske traže nešto manje bolna rešenja problema kostiju –preduzimljivi biznismeni pokušavaju da ostvare na kostima svoj biznis. Protekle godine na ostrvu Gotland  je predoložena za prodaju kuća iz 18. veka sa kosturom u podrumu iz 13. Veka, koji se čuva pod staklenim poklopcem. Prema nekim podacima, reč je o kući, sagrađenoj na mestu srušene u Srednjem veku  pravoslavne crkve, dakle, kostur pripada ruskom čoveku…