Vladimir Žirinovski

Vladimir Žirinovski je u rusku politiku upao uoči revolucionarnih promena 1991. godine i predstavljao je ozbiljnu konkurenciju demokrati Jeljcinu i komunisti Riškovu na prvim izborima za predsednika Rusije.

90-ih godina je nazvan „kovačem skandala“ i „klovnom“ ruske političke scene. Njegovo glavno oružje su javni nastupi na kojima on obećava lake i bezbolne promene u društvu. Njegov elektorat politikololozi definišu kao „protestni“.

Vladimir Žirinovski je rođen 25. aprila 1946. godine u glavnom gradu Kazahstana Alma-Ati. Do punoletstva je nosio očevo prezime Ejdelštajn. Za oca je Žirinovski dugo vremena znao samo na osnovu majčinih reči. Tek sredinom 2000-ih godina, našavši u Izralu očev grob, saznao je da je ovaj bio agronom i trgovac nameštajem.

Školovao se na Fakultetu za jezike Istoka pri MDU u struci „Turski jezik i književnost“. 1969. godine bio je na praksi u Turskoj godinu dana gde je po nekim podacima uhapšen zbog širenja komunističkih pogleda.

Krajem 1989. godine Žirinovski je učestvovao u osnivanju Liberalno-demokratske partije, a u martu 1990. godine je postao njen predsednik. 1991. godine na izborima za predsednika Rusije zauzeo je treće mesto posle Jeljcina i bivšeg premijera SSSR Riškova i od tada je propustio samo jednu predizbornu kampanju – 2004. godine, kad je protiv Putina, koji je bespogovorno bodio u anketama istakao kandidaturu svog bivšeg telohranitelja. Na predsedničkim izborima 2008. godine osvojio je 9,37% glasova, što ga je dovelo na 3. mesto posle Medvedeva i Zjuganova.

Neki ga često porede s Le Penom u Francuskoj. Svojevremeno je Žirinovski pružao podršku Edvinu Nojvirtu, austrijskom industrijalcu i bivšem činovniku Vafen-SS, koji je negirao da su nacisti koristili gasne komore za ubijanje Jevreja za vreme Drugog svetskog rata. Neki nemački mediji su ga tada nazvali „Ruski Hitler“.

Poznat je po rečenici: „Naša vlast je kao voćni žele, a treba da bude kao tvrdo parče mesa, dobro proprženo, dobro zabibereno.“ Politikolozi ističu da se iza spoljne šokantnosti Žironovskog krije hladna računica. U ključnim momentima njegova stranka glasa upravo onako kako vlast očekuje od nje.

Politička delatnost Žirinovskog je često praćena skandalima. Više puta je bio inicijator tuča u parlamentu, a na diskusiji u direktnom prenosu na TV 1995. godine na svog oponenta je prolio sok od pomorandže.

Poznata je dugogodišnja podrška Žirinovskog režimu Sadama Huseina i oštra kritika SAD. Ipak, on voli poređenje s američkim pregaocima: „Ja sam ruski Klinton, - rekao je on jednom. – Imamo isto obrazovanje, iste manire, iste godine.

Pod brendom „Žirinovski“ se proizvode votka, majonez, čaj i mirisi. Nedavno je brend stavljen na prodaju. Najskuplja licenca je za proizvodnju alkohola. Posebno se navodi da se pod brendom „Žirinovski“ ne smeju proizvoditi toalet-papir i prezervativi.

Vladimir Žirinovski je oženjen. Njegova supruga – Galina Lebedeva je magistar bioloških nauka. Žirinovski je poznat po svom obećanju da će svakoj ženi dati po jednog muškarca, kao i po aforizmu: „Žena treba da sedi kod kuće, da krpi i da kuva.“

Sin Vladimira Žirinovskog – 39-godišnji Igor Lebedev je drugi čovek u partiji LDPR i rukovodilac njene frakcije u parlamentu.

Bez obzira na svoje javne nastupe Žirinovski je usamljen i zatvoren čovek. „Zatvaram svoje srce, - kaže on u jednom od intervjua. – Od svih i od svega. Čovek treba da živi mirno, da ne reaguje na ono što ga izaziva spolja.

U vreme izbora Žirinovski će imati 66 godina. Evo šta povodom njegove perspektive na izborima misli politikolog Dmitrij Orlov: „Žirinovski se tradicionalno oslanja na značajne stabilne grupe birača, zato ga, naravno, treba smatrati ozbiljnim kandidatom. Mislim da će njegov rezultat biti uporediv s rezultatom njegove stranke na parlamentarnim izborima, odnosno u granici 10%. Imajući u vidu da se na izborima očigledno ne očekuje neki veliki političar-nacionalista, ova funkcija će tradicionalno pripasti Žirinovskom. Osim toga, Žirinovski uvek prilično efikasno sprovodi izbornu kampanju, posebno u finalu.“

Predizborna agitacija Žirinovskog se odvija pod parolom „Žirinovski ili će biti gore“. Njegov program sadrži odricanje od nacionalne podele Rusije po republikama, uvođenje direktne predsedničke uprave u kavkaskom regionu, uvođenje viznog režima za susedne zemlje Srednje Azije i Zakavkazja, kao i popularističke pozive da se „rasteraju neradnici“ u ministarstvima i da se otpusti polovina gubernatora.

U oblasti međunarodne politike partija Žirinovskog polazi od toga da su SAD jedini izvor agresije u savremenom svetu. U odnosima s Evropom Žirinovski poziva na razumnu, ali oštru poziciju: svako davanje olakšica za evropsku robu i kapital na unutrašnjem tržištu Rusije mora biti dovedeno u ravnotežu s analognim koracima naših partnera. Takođe predlaže da se Estonija, Litvanija i Letonije isključe iz Evropske unije zbog diskriminacije nad ruskim stanovništvom u ovim zemljama.