48. Minhenska konferencija o bezbednosti: da li je moguć progres povodom PRO?

48. Minhenska konferencija o bezbednosti je otvorena u bavarskoj prestonici 3. februara. Na tri dana hotel Bavarski dvor pretvoriće se u dobro čuvano utvrđenje: unutra su šefovi država, ministri i eksperti iz 60 zemalja, napolju policija, snajperi, antiratne demonstracije. Predsednik Minhenske konferencije, top-diplomata Volfgang Išinger uverava: forum nije godišnji sabor vojnog lobija. Bezbednost širi granice – to je i finansijska kriza, i energetika, i promene klime. Uporedo sa tim nova vojna stragegija SAD, kao i odnosi Rusija-NATO opet izbijaju u prvi plan.

Problem PRO ostaje jedan od osnovnih u odnosima između Rusije sa njenim zapadnim partnerima, pre svega SAD i drugim članovima NATO-a. Šta više, probem PRO bio je naveden na mnogim zvaničnim nivoima u Rusiji kao ključna tema ruske politike bezbednosti. Zato je prirodno što će se ta tema čuti u izvesnoj meri na Minhenskoj konferenciji, izjavio je u intervjuu za Glas Rusije Dmitrij Danilov, šef Odeljenja evropske bezbednosti Evropskog instituta.

Ipak jasno je da je situacija trenutno zašla u ćorsokak, govori ekspert. Rusija ne pristaje da vodi dalje konsultacije sa SAD i NATO bez razmatranja onog što zahteva Moskva, tačnije pružanja pravnih garancija da novi sistem neće pretiti ruskim strateškim snagama i interesima. A SAD, sa svoje strane, iz mnogih razloga smatraju to neumesnim ili nemogućim. U toj situaciji teško je govoriti da mogu biti nađeni neki raspleti. Šta više, ruski stav krajem 2011. godine postao je stroži. Predsednik Medvedev izneo je one mere koje će Rusija morati da preduzima zbog toga što nije postignut dogovor o zajedničkom sistemu PRO sa SAD. Ova strogost još više komplikuje dostizanje budućeg proboja ili progresa, i zato teško da će Minhenska konferencija nešto promeniti. Uporedo sa tim, treba reći da niko nije zainteresovan da se problem PRO postavlja na prvo mesto rusko-američkih odnosa ili odnosa Rusija-NATO. Već sada SAD govore da još nije sve izgubljeno, još se može postići dogovor. Između ostalog, američki ambasador u Moskvi Majkl Mak Fol govori da SAD ne odustaju od razmatranja garancija i spremne su na određene mere, na uvećanje transparentnosti i slični, ali pro tome ne mogu da to formulišu u nekom pravnom dokumentu. Kada bi Moskva bila spremna da razmatra taj stav, to bi moglo da se nazove velikim progresom. Ipak, kako mi se čini, sada u predizbornoj situaciji u Rusiji i u SAD teško da se mogu očekivati neke bitne promene s obe strane, smatra ekspert.

Rusija i dalje predlaže evropskim zemljama da formiraju zajednički sistem vazdušno-kosmičke PRO, izjavio je ovih dana potpredsednik vlade RF Dmitrij Rogozin. Po njegovom mišljenju, šansa za napredak u tom pravcu još nije propuštena. Nadam se da će evropljani spoznati da oni ne mogu slepo da se odnose prema ideji postavljanja strane vojne strukture na svojoj zemlji, dodao je potpredsednik vlade. Ako Amerikanci odustanu od razmeštanja svojih baza PRO u Poljskoj do 2018. godine i razmeštanja visokopreciznog oružja do 2020. godine, i tim pre od razmeštanja svoje flote u severnim morima, neće biti mera vojno-tehničkog odgovora koje su bile označene u izjavi predsednika Medvedeva, zaključio je Rogozin.