Bankrotstvo ili sudbina protektorata

Grčku vladu su saterali u ugao. Sve sami zahtevi sipaju sa svih strana. I svi se svode na jedno: smanjiti budžetske troškove. Rasprodati državnu svojinu. Otpustiti službenike. Smanjiti plate, penzije, doprinose. Okončati sa korupcijom. Trojka – Evropska CB, Evropska komisija i MMF imaju oprobanu polugu uticaja – finansijsku. Bez novog kredita zemlja ne može da plati strani dug. Koaliciona vlada već je u nečemu krenula na ustupke. Saglasila se da optusti 15 hiljada državnih službenika do kraja godine. 2015. ova cifra treba da skoči do 150 hiljada. I nikakvih recepata za oživljavanje konjukture. Neće li zemlju dokrajčiti totalna štednja? Temu nastavlja analitičar Sergej Guk.

Još jedno iznenađenje priredili su Atini Merkel i Sarkozi. Politički duet predložio je u ponedeljak da se deo budžetskih prihoda zemlje odlaže na poseban račun, nedostupan grčkoj vladi. Ova sredstva treba da budu namenjena za otplatu stranih dugova i kamata. Preostala sredstva Grcima će velikodušno dopustiti da koriste po svom nahođenju i da ni u čemu sebe ne ograničavaju. Novi zahtev Merke-Sarkozi niz evropskih medija ocenio je kao pokušaj atentata na budžetsku samostalnost zemlje, njeno pretvaranje u protektoran. Mišljenje potpredsednika RAN, akademika Aleksandra Nekipelova.

Naravno, ovaj zahtev naglo će oslabiti finansijski suverenitet, u tome nema sumnje. Meni se čini da se sada vodi otegnuta i mučna borba između Grčke i njenih kreditora, kako komercijalnih, tako i državnih. Za iznalaženje one granice između finansijske discipline i spostobnosti grčke ekonomije da funkcioniše više ili manje normalno.

Jasno je da će grčko bankrotstvo dovesti do ozbiljnih posledica kako po Grčku, tako i po EU. To shvataju sa obe strane. Upravo zato se vodi takva složena igra. Čiji je cilj od strane kreditora, kako mi se čini, da postignu maksimum sa tačke gledišta isponjavanja obaveza od strane Grčke, a da stvar ne dođe do bankrotstva. S Grčke strane takođe je jasna želja da se maksimalno smanji stepen teškoće zahteva prema zemlji. Čime će se to završiti, za mene lično otvoreno je pitanje.

Kabinet premijera Lukasa Papademosa našao se između dve vatre. Sa jedne strane EU, Evropska CB, MMF, partneri iz zone evra. Sa druge strane jača pritisak ulice. Ljudi negoduju zbog zahteva da se minimalna plata smanji sa 750 na 600 evra, da se smanje penzije, doprinosi, druga socijalna izdvajanja. Od dobijenih kredita Grci neće dobiti ni centa, sve će otići na vraćanje dugova evropskim kreditorima.

Pregovori su trajali do četiri ujutru u noći između ponedeljka i utorka. Na pitanje čime su se završili, ministar finansija Jevangelos Vanizelos samo je beznadežno odmahnuo rukom: Zatvoriš jedno poglavlje, otvara se drugo. Noćne radnike već je dočekala gomila demonstranata koji su se skupljali pred njihovim očima. Do kraja današnjeg dana, kako je saopštio predstavnik kabineta, ministri će morati da nagovore lidere vladine koalicije da pristanu na faktički ultimatum trojke.