Komšiji u inat. Šta se krije iza predloga Nemačke da se Srbija primi u EU?

Već narednog ponedeljka, 27. februara, Srbiji može da bude dato zeleno svetlo kao zvaničnom kandidatu za stupanje u EU. Na to je aludirao ministar inostranih poslova Nemačke Gvido Vestervele koji je posetio Beograd. Kako smatraju eksperti, takva blagonaklonost se pojavila iz bojazni da će se u slučaju novog odbijanja da se pridruži jedinstvenom evropskom prostoru, Srbija okrenuti prema Rusiji.

Da podsetimo da je EU stavio na čekanje srpsku prijavu još u decembru 2011. godine. I to se desilo zbog nepomirljivog stava upravo Nemačke. Takav odnos bio je hladan tuš za mnoge ubeđene srpske pristalice evrointegracije. Posle toga anketiranja su prvi put fiksirala brojno prevladavanje onih koji smatraju da Srbiji nije mesto u organizaciji koja bez ustezanja potire njene državne interese.

Više od dva meseca rukovodioci EU razgovarali su sa Beogradom u oštrom tonu. Pa i u izjavama samog Gvida Vestervelea koje su u Beogradu naišle na vrlo suzdržan odaziv, prisustvuje indikativna kazuistika. Ministar je odbio da prizna da je Srbija ispunila uslove za dobijanje statusa kanidata. On je saopštio samo da je zemlja daleko napredovala tim putem. Slična formulacija ostavlja široko polje za tumačenja — primetio je u razgovoru za Glas Rusije ekspert za Balkan iz Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov. Po njegovom mišljenju, u EU i dalje postoji opozicija prijemu Srbije. Najvažniji problem sastoji se u tome što EU nema nove ideje i modele u pogledu Kosova. Jedan od sličnih modela moglo bi da bude regulisanje kosovske krize već u okviru same EU:

Moglo bi da bude reči o intergraciji Srbije i Kosova u EU bez ikakvih strogih preliminarnih uslova. I već zatim u okviru same organizacije mogli bi da se pozabave uspostavljanjem novih odnosa. Srbija je već ispunila one uslove koje joj je Brisel prvobitno postavio — izručila je Haškom tribunalu lidere Srba iz Republike Srpske i Repsublike Srpske Krajine. Što se tiče Kosova, ranije se od Beograda nije tražila saradnja sa Prištinom kao preliminarni uslova za odobrenje srpske prijave. Ipak kada je postalo jasno da je već nepristojno dalje odbijati Srbiju, pojavili su se kosovski uslovi. I danas davanje statusa kadidata Srbiji ostaje predmet geopolitičkih špekulacija. Nemačka i njene kolege čas otvaraju vrata EU za Srbiju, čas ih ponovo zatvaraju. Ali upravo sada EU je primorana da žuri. Na proleće u Srbiji treba da budu održani parlamentarni izbori i nadalje zamrzavanje srpske prijave će naneti udar aktuelnoj vladajućoj koaliciji i može da dovede na vlast Srpsku radikalnu stranku, koja se pridržava antizapadnih stavova. Zato, najverovatnije će narednih dana EU odobriti pružanje statusa kandidata Beogradu, mada će nastaviti da drži u glavi sve uslove — između ostalog priznavanje Kosova od strane Srbije. To znači još mesece i godine pregovaračkog procesa sa otvorenim finalom.

Rukovodstvo Srbije već je transparetno nagovestilo EU moguću smenu spoljnopolitičkih prioriteta. Ministar unutrašnjih poslova i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić izjavio je ovih dana da ako Srbija ne dobije u martu status Kandidata, treba prirodno očekivati da na vlast dođu frakcije koje su više orijentisane na Rusiju. Aktuelno ublažavanje nemačkog stava najverovatnije je diktirano upravo strahom od takvog razvoja događaja.