Samovari i ruska emigracija na Balkanu

Samovari na ravnici. Tako se zove knjiga-album od 300 strana, koja je izašla iz štampe ove godine, a koja je posvećena ruskoj emigraciji u Vojvodini. Naziv se objašnjava dosta jednostavno: među drugim stvarima, koje su nosili oni, koji su pobegli od oktobarske revolucije u Evropu, bili su samovari. Knjigu su pripremili  beogradska umetnička radionica Testament i izdavačka kuća Zmaj. Brojne tekstove i pisma ilustruju fotografije iz porodičnih arhiva ruskih izbeglica. Autor te monografije, Aleksej Arsenjev je inače  termoenergetičar i on je 37 godina radio u rafineriji  nafte u Novom Sadu. Međutim, neki stručnjaci ga poznaju kao sjajnog poznavaoca istorije ruske emigracije u Jugoslaviji. To je razumljivo, jer je sam Aleksej Arsenjev potomak ruskih izbeglica. Zato nije ni čudo, što se latio tog opširnog rada.

Monografija Alekseja Arsenjeva Samovari na ravnici bila je predstavljena  ruskim čitaocima u biblioteci-fondu Rusko inostranstvo u Moskvi.  Prilikom promocije je sam autor ovako definisao ciljeve i zadatke svog opširnog rada.

Kao sin ruskih emigranata smatrao sam svojim zadatkom da sačuvam uspomenu na moje sunarodnike, koji su doprineli razvoju zemlje, u kojoj su se našli. Cilj moje knjige je da predstavim tri aspekta, koji određuju pojam ruska emigracija. Prvi je da se pokaže život izbeglica u okviru takozvane ruske kolonije, u kojoj su se  trudili da sačuvaju običaje  i tradicije imperatorske Rusije. Drugi je da predstavim doprinos ruskih emigranata razvoju prosvete, zaštite zdravlja i poljoprivrede. Treći je  da predstavim najistaknutije ličnosti i ispričam o njihovom ličnom radu u Vojvodini, gde sam rođen. Naprimer, jedno poglavlje je posvećeno ruskom monaštvu u srbskim manastirima, sveštenicima i ruskim pravoslavnim parohijama u Vojvodini, organizaciji crkvenog života. Ta je tema slabo istražena. Jedno poglavlje sam posvetio ruskim  profesorima u višim  školama u Vojvodini. Možda će to nekome izgledati dosadno, ali  sam ih nabrojao više od 400. Osim toga, još stotinak učitelja u osnovnim školama.

Mnogi  pominju srdačan prijem ruskih emigranata u Srbiji. Međutim, autor monografije nije sklon idealizaciji tog prijema. U knjizi su opisanii slučaji grubih postupaka prema  ruskim emigrantima. Ipak je knjiga posvećena ljudima, koje su cenili za doprinos razvoju društvenog, političkog i kulturnog života Kraljevine Srba, Hrvata, Slovenaca, kasnije kraljevine Jugoslavija.  U tom radu je našao odraz život predstavnika ruskih plemićkih rodova, kao i glumaca, reditelja, pisaca i pesnika. Posebna pažnja  se poklanja ruskoj koloniji u Sremskim-Karlovcima, u kojim se nalazilo predstavništvo RPC u inostranstvu, s kojim je povezano ime generala  Vrangelja.

Dodajmo da je knjiga Samovari na ravnici deo projekta rusko-srpske saradnje uz učešće fonda pomoći kadetskim korpusima Aleksej Jordan. Projekat predviđa između ostalog i  otkrivanje spomenika i spomen-ploča istaknutim delatnicima ruske emigracije u Jugoslaviji, restauraciju ruskih grobalja. Učesnici tog programa takođe smatraju važnim povratak ruskog jezika u škole Vojvodine, te spremaju publikaciju nekoliko ruskojezičnih udžbenika.