Britance lišavaju simbola vere

Britanski poslodavci mogu da dobiju pravo da otpuste saradnike koji nose krst iznad radne odeće. Po mišljenju vlade zemlje, hrišćani ne treba da stavljaju na poslu vidljivi znak pripadnosti svojoj religiji. Ovaj stav London namerava da brani u Evropskom sudu za ljudska prava.

Evropski sud za ljudska prava sada razmatra dva slična slučaja. Stjuardesu aviokompanije Britiš Ervejs Nađu Evejdu i medicinsku sestru Širli Čaplin lišili su mogućnosti da se bave omiljenim poslom zbog odbijanja poštovanja zabrane poslodvaca da se krst nosi iznad uniforme. Žene su videle u tome kršenje 9. člana Evropske konvencije za ljudska prava, gde se govori o sveopštem pravu na slobodu mišljenja, savesti i religije. Međutim britanska vlada je stala na stranu poslodavaca. Tamo podvlače da nošenje krstova nije obavezni zahtev za hrišćanske vernike. Znači, data zabrana je stvar korporativne etike i dres-koda, a ne diskriminacije po religioznom principu.

Ni jedna hrišćanska konfesija u svetu nema obavezujuće kanone vezane za nošenje krsta, ističe sveštenik RPC Maksim Obuhov.

To je tradicija blagočastivosti, koja nema obavezujuću snagu. I to znači da čovek iako je hrišćanin može i da ne nosi krst. A neki hrišćani, na primer u Africi, čak prave tetovaže u vidu krsta. Ipak tradicija nošenja krsta je vrlo stabilna. I to što se desilo u Engleskoj predstavlja deo opšte tendencije. U Britaniji u anglosaksonskom svetu u celini antihrišćanstvo prosto ulazi u modu.

Pri tome to se tiče ne samo nekih spoljnih atributa, već i pogleda, načina života, pitanja vaspitanja. Tako su hrišćanskom britanskom bračnom paru prošle godine otkazali pravo da usvoje dete, pošto su već postojećoj u porodici deci roditelji usađivali neprihvatljivost homoseksualnih odnosa. Uzimajući u obzir da u Anglikanskoj crkvi gej može ne samo da postane sveštenik, već i da stupi u brak, tradicionalni hrišćanski pogledi na sodomiju razilaze se sa zvanično prihvaćenim u državi. Šta više, odnosi hrišćana prema homoseksualcima mogu se oceniti kao uvredljivi za deo društva. Sa ove tačke gledišta zabrana nošenja krsta, kao i osuda homofobije pokušaj je da se zaštite ljudska prava. Kao što je recimo zabrana nošenja feredže na javnim mestima u nekim zemljama Evrope. Govori ekspert pokreta Za ljudska prava Jevgenij Ihlov.

To je pokušaj da se zaštite devojke i žene iz islamskih zemalja koje žele da se oblače kao savremeni evropljani. Ali na njih vrši pritisak njihova sredina, zato što u islamskoj tradiciji devojka bez marame se tretira vrlo loše. Ali svaka devojka koju zamole da ne ide sa umotanim lice kaže: a zašto se sa krstom može? I odmah podnese tužbu sudu i dobije, zato što je to diskriminacija.

Između ostalog, sveto mesto ne biva pusto. I svi ovi pokušaji da se istisne iz savremenog života ispoljavanje religioznosti preti pojavom drugih, ne manje religioznih, ali ekstremnijih pojava u društvu.