Zemlja bez sutrašnjice

Tačno pre godinu dana, 19. marta, u 08.45 po Griniču, avioni ratnog vazduhoplovstva Francuske bombardovali su položaje libijskih vladinih trupa. Tako je započela vojna operacija snaga zapadne koalicije u Libiji, koja je dobila odmereni naziv Ujedinjeni branilac. Prva meta francuskih lovaca, prema zvaničnim podacima, bio je automobil nepoznate namene, koji je mogao da predstavlja opasnost po civile. O tada reči poput „nepoznati“, „moguća opasnost“ i slično, postale su svojevrsna dimna zavesa čitave vojne kampanje. A sada i za samu Libiju.

U stvari, ne zna se o kojoj se Libiji sada može govoriti. Nova Libija je jedna ili ih ima tri? Takav naslov je dao svom komentaru, posvećenom današnjoj sitauciji u zemlji, Internet portal Euronjuz. Kako su već saopštili svetski mediji, vođe plemena Kirenaike – naftom bogate istočne oblasti zemlje – proglasili su ovih dana nameru da istupe iz privremene vlade i proglase autonomiju sa pravom korišćenja naftnih resursa. Težnju za autonomijom objavio je i grad Misurata. Na, kraju, smatraju eksperti, Libija može da se podeli na tri dela – zapad, jug i istok. Da ne govorimo već o opasnosti nove eskalacije građanskog rata, na šta sve češće upozoravaju analitičari. I tu se samo po sebi postavlja pitanje: a koga je ili šta branio u Libiji Ujedinjeni branilac?

Rezolucija SB UN 1973, usvojena 17. marta 2011. godine, uz 5 suzdržanih, uključujući Rusiju, Kinu i Nemačku, dozvolila je zapadnim državama da primene „sva moguća sredstva“ radi zaštite civila – izuzev kopnenih operacija. Ali i uz ukazanu ogradu, za NATO zemlje to je bilo sasvim dovoljno. U cilju zaštite stanovništva borbeni avioni NATO-a izveli su ukupno 26 000 letova, uništivši preko 5000 kopnenih ciljeva i po podacima eksperata UN samo prvih dana bombardovanja poginulo je od 64 do 90 civila.

Zato je generalni sekretar Alijanse Andres Fog Rasmusen nazvao delovanje bloka u Libiji „najboljom operacijom u istoriji NATO-a“. A stalna predstavnica SAD u UN Sjuzen Rajs izjavila je da je idjea humanitarne intervencije pravedna. Lepe uvijene fraze. Realnost je mnogo prozaičnija – haos, samovolja i nasilje od strane pobednika.

Mišljenje eksperta za Libiju sa Gisenskog univerziteta profesora Andreasa Ditmana:

Strani uticaj u Libiji se realizuje u najrazličitijim pravcima. Sa jedne strane, to su poslenici iz Evrope koji špekulišu na nafti ili teže da dobiju povoljne ugovore. Oni uopšte ne govore jedinstvenim evropskim glasom, već žestoko konkurišu između sebe po principu „svako sam za sebe“ i „budi prvi“. Druga grupa političkih faktora su različite grupacije arapskih zemalja. One takođe prate sopstvene interese. U  borbi za građevinske radove aktivno deluje Turska.

Što se tiče borbe unutrašnjih snaga u zemlji, Ditman je mogao samo da izrazi opreznu nadu da se građanski rat tamo neće ponovo razbuktati. Danas je Libija, po njegovim rečima, zemlja sa neodređenom budućnošću.