Ekološka dobrobit Baltika

Povodom Dana Baltičkog mora, koji se obeležava 22. marta, u Sankt-Peterburgu se održava Međunarodni ekološki forum. Na njemu učestvuju delegacije Nemačke, Danske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rusije, Finske, Švedske i Estonije. Sve ove zemlje ulaze u Helsinšku komisiju za zaštitu morske sredine Baltika (HELKOM).

Peterburg je najveći magapolis na obali Finskog zaliva. Upravo u njemu su se u poslednje dve decenije na najvišem evropskom nivou rešavali mnogi ekološki problemi. Forum, trinaesti po redu, okupio je preko 600 stručnjaka zemalja HELKOM. Glavna tema diskusije je ekološka dobrobit Baltika, kaže jedan od organizatora manifestacije, generalni direktor organizacije „Ekologija i biznis“ Leonid Korovin.

To je rusko-finsko-estonski projekat „Godina Finskog zaliva“. On je predviđen za 2014. godinu, ali su pripreme već počele. Međunarodna saradnja je veoma važna. Recimo, uz podršku Evropske unije i HELKOM realizuje se projekat „Baltazar“. On je posvećen pitanjima utilizacije otpada iz poljoprivrede, stočarstva, gajenja živine, a takođe je povezan sa skriningom štetnih materija sa spiska HELKOM. Ima priličan broj primera tesne međusobne saradnje.  

Tako je u toku poslednjih godina Finska je pomogla 50 projekata peterburškog Vodokanala, kaže Leonid Korovin. Usled toga je sadržaj fosfora i azota u otpadnim vodama smanjen za 70 procenata. Bitan događaj za ceo Baltički region predstavljaće otvaranje Ingermanlandskog nacionalnog parka. Predlog o njegovom otvaranju u ruskoj akvatoriji Finskog zaliva pre dve godine je dat na sednici Helsinške komisije u izlaganju premijer-ministra RF Vladimira Putina. On je razmatran kao jedna od mera za ekološku kompenzaciju izgradnje gasovoda Nord Stream po dnu Baltičkog mora. Ove godine se uz podršku Svetskog fonda za divlju prirodu očekuje realizacije ove zamisli, kaže koordinator projekata Baltičkog fonda prirode Sergej Rezvij.

Tamo ima priličan broj ostrva, koja su ostala, u može se reći, prvobitnom stanju zahvaljujući tome što je tamo delovao pogranični režim i bio je ograničen pristup. Na ostrvima smo uspeli da otkrijemo ogroman broj zanimljivih vrsta ptica. To su morske patke – gavke, to je sivi gusan; to je polarna morska lasta i velika čigra, najveća među našim čigrama. Nedavno je pronađena tankokrila njorka i još nekoliko vrsta. Osim toga, tamo je obitavalište dve vrste foka – prstenaste foke i sivog tuljana. Prstenasta foka je vrsta koja danas broji bukvalno nekoliko desetina individua u Finskom zalivu.  

Odnos Rusije prema ekologiji Baltika je vrlo ozbiljan. U monitoring njenih voda uključeni su čak i đaci, kaže predsednik Upravnog odbora Društvene međuregionalne omladinske ekološke organizacije „Prijatelji Baltika“ Olga Senova.

Bavimo se posmatranjem reka u priobalju Finskog zaliva. Đaci, naravno, nisu istraživači. Oni daju signal. Vrše vrlo jednostavna posmatranja bez primene skupe istraživačke opreme. Ali, čak i tako jednostavni rezultati dečjih procena i posmatranja signaliziraju odraslima na koje probleme treba obratiti pažnju.  

Jedna od manifestacija XIII Međunarodnog ekološkog foruma „Dan Baltičkog mora“ su školski i studentski konkursi. On će nastaviti s radom do 23. marta.