Preživljavanje u urbanoj džungli

Mali stanovnici velikih gradova nemaju srećno detinjstvo, smatraju eksperti. Istraživanje naslovljeno „Dete u velegradu“ zbirni je potret moskovske predškolske dece na kojem trenutno radi Departman za obrazovanje. Ta institucija izrađuje uopštenu sliku problema današnjih mališana o kojima psiholozi govore već jedno duže vreme. Zabrinuti su zbog više stvari: manjka komunikacije, preteranog gledanja televizije i rada na računaru, nedostatka fizičke aktivnosti, brojnih strahova i agresivne okoline.

Roditelji i pedagozi često forsiraju rani intelektualni razvoj deteta tako što ga uključuju u trku za uspehom u životu, ali pri tome žrtvuju detetovo psihičko stanje i njegova društvena umeća, tačnije sposobnost da komunicira sa vršnjacima. Kao rezultat dete još pre polaska u školu poseduje znanja koja su ranije sticana u prvom razredu osnovne škole, ali se pri tome ne snalazi u stvarnosti, usamljeno je i agresivno, kaže dečiji psiholog Anton Sorin.

Pojavljuju se nastavni programi iz kompjuterske pismenosti za predškolsku decu, ali ne postoji neki prostor gde bi mogli da se primenjuju, gde bi deca mogla aktivno da savladavaju stvarnost. Uzgajamo decu na jedan način koji podrazumeva da se sa pet godina sve snage ulažu u učenje azbuke. Aktivan rad na umećima kao što su čitanja, pisanje i brojenje dovodi do potiskivanja svih ostalih znanja koja su zaista važna – onih komunikativnih, grafičkih, govornih, prostornih.

Dete se nalazi u klopci preteranih zahteva roditelja i učitelja koje ne može zadovoljiti. Svet oko njega je previše komplikovan, pa zato nije ni čudno da su mnoga deca stalno napeta, kaže Anton Sorin.

Dete ostvaruje interakciju sa društvom, što u njemu stvara veliku anksioznost. Sadašnja stvarnost je toliko prezasićena informacijskim i obrazovnim tokovima da su detetu za snalaženje u njoj potrebni ogromni napori koji nekad ipak nisu dovoljni. Da bi dete bilo manje agresivno, prostor oko njega mora da se učini transparentnijim i jasnijim.

Ranije su takav prostor za decu bila dvorišta pored zgrada, kažu eksperti. Deca su napolju učila da komuniciraju i da se brane, fizički su se razvijala zahvaljujući kretanju i aktivnim igrama. Danas je grad postao izuzetno agresivna sredina za decu, uz to, u njemu je ostalo jako malo bezbednih mesta za igre i komunikaciju, kaže šef Centra za sociologiju Ruske akademije obrazovanja Vladimir Sobkin.

Dvorište je nestalo kao sredina. Deca su istisnuta na mesta koja nisu prilagođena njihovim potrebama. Mnogo je loše stanje prostora za igru predškolske dece. Prostor pored zgrade dete doživljava kao tuđi, a ne svoj. Nema šta da radi tamo.

Jedan deo funkcija vaspitanja u dvorištu preuzimaju dečiji vrtići. Planirano je bolje opremanje njihove teritorije: izgradnja lavirinata na nekoliko nivoa i zidova za penjanje, montaža širih nadstrešnica za šetnje u svim vremenskim uslovima. Pa ipak, izgleda da su roditelji oni koji će morati da rešavaju većinu problema mališana.

Eksperti se nadaju da će istraživanje „Dete u velegradu“ doprineti makar delimičnom rešavanju dečijih problema. Mali stanovnici gradova moraju da što pre nauče da se snalaze u urbanoj sredini. U suprotnom će život doživljavati kao trku za tuđim vrednostima bez imalo sreće.