Bubašvabe će obavezati na državnu službu

Bubašvaba špijun iz filma Peti element je fantastika ili realnost? Po podacima italijanskog lista Korijere dela Sera, izraelski i američki naučnici eksperimentišu sa raznim insektima i puževima, kako bi ih kasnije koristili u obaveštajne svrhe.

Vi već pola sata terate dosandu muvu i čudite se što ona stalno oko vas leti? A ta muva možda ne leti oko vas zato što ste vi tako slatki, već je na zadatku: fotografiše dokumenta na stolu. Smešno ili ne baš? Ako se, recimo, dopusti procurivanje informacija o konstruisanju biorobota-špijuna, konkurentima može da se priredi mnoštvo neprijatnih minuta, govori član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku RF Aleksandra Mihajlov.

Kako bi se tuđa specijalna služba zaposlila da se ne bavi ničim osim lova bubašvaba, dovoljno je reći na primer da smo razradili i da hodnicima Mosada već mili ruska bubašvaba koja snima informacije. Oni će biti zaposleni konkretno.

Između ostalog, Aleksandar Mihajlov lično je upoznat sa ovom temom. Pre nekoliko decenija još kao major KGB, na Dan smeha, 1. aprila, pustio je „patku“ da postoje bubašvabe sa montiranim videokamerama i brkovima antenama koje puzaju i skupljaju informacije.

Između ostalog, kako se često dešava kod pisaca fantastike, izmišljotina se pretvori u realnost. U naše dane u Rusiji se uspešno eksperimentiše sa potencijalnim korišćenjem sitnih životinja u izviđanju. Govori doktor bioloških nauka iz Instituta za višu nervnu delatnost i neurofizilogiju RAN Karina Sarkisova.

Moja grupa može da natera životinju da krene određenom maršurtom koju mi odaberemo, tačnije od jednog predmeta prema drugom, da se popne uz stepenice, spusti, da skrene levo, pravo. Satvljali smo pacovu u određene zone elektrode, na leđa smo mu stavljali ruksak sa generatorom struje. Ovim generatorom struje koji je nadraživao strukturu mozga, upravljala sam sa distance. Jednostanvo sam posmatrala pacova na monitoru lap-topa i podsticala ga da čini kretnje u zadatom pravcu.

Dati pravac u nauci sada se smatra vrlo efektivnim, ističe profesor biološkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Vjačeslav Dubinjin.

Sa tačke gledišta biotike ovi ogledi izazivaju mnoštvo pitanja. Ali, sa druge strane, zamislite da to ne bude vojno korišćenje, već da isti taj pacov sa vidokamerom šeta ruševinama posle zemljotresa i da to otvori mogućnost da se nađu ljudi koji su tamo dospeli u klopku. Što se tiče insekata sve to deluje mnogo sumnjivije. Ali u principu mikroskopska tehnika može da bude napravljena i za njih.

Jasno je da u našem veku veličina nanotehnologija nije problem. Da se setimo kako je donedavno kompjuter zauzimao čitavu sobu, a danas se može smestiti na dlan. U suštini ostalo je samo da se smisli kako da se zaštiti repati, krilati, šestonogi obaveštajac od marljivih čistačica i proizvodnja biorobota dvostruke namene može da se pusti u serijsku proizvodnju.