Blagi režim za špekulante u EU

Na sastanku ministara finansija zemalja EU, održanom krajem prošle nedelje, ponovo nije psotignut dogovor o uvođenju jedinstvenog preza na berzanskipromet. Doneta je amorfna odluka: formirati radnu grupu, proučiti, analizirati, a posle će da se vidi. Ali političari ne napuštaju ideju da uzimaju porez od visokoprofitnih manipulacija koje mogu da donose igračima bogatstvo za tren oka, kao što je to bilo u maju 2010. godine, kada je za 16 sekundi zbog pada kursa Dou Džonsa na Njujorškoj berzi fondova čitav bilion dolara otišao na račune špekulanata, koji su igrali na njegov pad.

Može se još shvatiti uporna neželja većine da uvedu u EU jedinstveni porez na finansijske transakcije. Takav „obrok“ se ne bi ograničavao jedinstvenim berzanski operacija,a već bi se proširio na sve sektore finansijskog tržišta. Zato su se političari plašili begstva na druge berze, bez poreza. Ali u datom slučaju reč je o ograničenom berzansko porezu po uglednu na onaj koji već važi u Velikoj Britaniji, gde se vrši do 80% akcinerskih i valutnih poslova Evrope, i gde to uopšte ne oemta učesnike berzanskih poslova. Mišljenje Alekseja Kunjecova, rukovodioca Centra za evropska istraživanja IMEMO.

Svaka zemlja pokušava da odbrani svoje interese. Za mnoge sfera usluga, između ostalog finansijskih, postala je jedna od grana specijalizacije. Ako uvedu porez? Prevesti kotacije akcije sa jedne berze na drugu nije poseban problem. Šta više, sada postoji problem, posebno za male zemlje, kada internacionalizacija tržišta fondova dovodi do toga da sektor finansijskih operacija odlazi u inostranstvo. Zamislite da na tržištima akcija svih zemalja EU bude uvedeno oporezivanje. Do čega će to dovesti? Londonski siti će nastaviti da ispunjava svoje funkcije. Možda još nekoliko velikih zemalja sa poznatim berzama. A takve berze kao varšavska, budimpeštanska sada su se već pretvorile u berze filijale. Šta ih čeka pri takvom oporezivanju niko ne zna. Oni iz tog razloga pokušavaju da proračunaju posledice, da ne nanesu dodatnu štetu ekonomiji.

Volfgang Šojble koji je pretrpeo poraz u pokušaju da uvede porez na finansiranje transakcija u razmerama makar zone evra, od same ideje nije odustao. I prešao je na taktiku postepenih koraka. Berzanski porez treba da postane samo jedna od početnih faza na dugotrajnom putu. Ali nacionalni egoziam umnožen lobiranjem finansijskih grupa, uspeo je da prikoči čak takvu ograničenu meru. Špekulanti za sada mogu bez smetinji da nastave da ljuljaju tržišta.