Globalizacija ne smeta trgovačkim ratovima

„Ne volim proizvode odatle (Kina), koji se prodaju u SAD. Ovde bi trebalo da se proizvodi, tamo da se prodaje“. Tako je svojevremeno govorio Barak Obama. Predsednik ne samo da se dobro snalazi s aforizmima, nego i rečeno potkrepljuje delima. Po njegovom ukazu, sveže je oformljen Centar sprovođenja trgovine (Trade Enforcement Center). Što se funkcija tiče to je nešto poput Argusa sa stotinu očiju, koji bi trebalo da prati američke trgovačke interese u svetu. U slučaju da otkrije nekorektno ponašanje prema američkim firmama u inostranstvu - momentalno izvestiti o tome Beli dom. I odgovarajuće povratne mere Amerike će ubrzo uslediti.

Krajem prošle nedelje u STO-u  je stigao ko zna koji po redu protest SAD povodom subvencija EU aviakoncernu EADS, koji proizvodi Airbus avione. U Vašingtonu se već priprema predlog za uvođenje sankcija. Pre toga, sredinom marta, sadašnji protivnici SAD i EU, a pridružio im se i Japan, pred STO su podigli peticiju protiv Kine.  A sve u vezi sa smanjivanjem izvoza retkih metala i sa prodajom postrojenja za proizvodnju solarne energije po damping cenama. U poslednjem slučaju, amerikanci su prošli bez STO, prosto natovarivši kineze dodatnim kaznenim carinama. 

Pokušaji EU da nateraju  inostrane aviokompanije da plate za zagađivanje svoje atmosfere, ubrzo su prouzrokovale stihijski antievropski pokret sastavljen od skoro 30 zemalja. Peking je izjavio o nomarama ponovnog razmatranja ugovora o kupovini Airbus. Moskva je spremna da ukine evropljanima besplatne usluge korišćenja vazdušnog prostora. Ostali oštećeni takođe nemaju nameru da ćute.  Obrisi protekcionizama postaju sve vidljiviji. Trgovački ratovi kao posledice ekonomske krize? „To je posledica krize sistema takozvane slobodne trgovine“, ocenjuje direktor Instituta globalizacije Boris Kagarlicki:

„Radi se o slobodi za transnacionalne korporacije, koje manipulišu cenama, tržišnim tokovima robe. Oni dobijaju, a gube stanovnici većine zemalja. Vlade, sa svoje strane, polako gube kontrolu. Nastaje situacija haosa kojim se ne može upravljati, koja preti da preraste u rat sviju protiv svih. Jedini izlaz je protekcionizam. To je stvarnost, tu nema šta da se uradi, to je normalan način da se stekne kontrola nad globalnim ekonomskim sistemom. Problem je danas u tome, što vlade mnogih država ne žele da priznaju da je protekcionizam nepohodan i pravilan kurs. A ne mogu da sprovode ni jedan drugi. Zato svi zapravo tajno sprovode politiku protekcionizma a pokušavaju da „uhvate“ druge u tome.“

Virus prikrivenog protekcionizma,  sa pojavom finansijke krize 2009. godine, počeo je da prodire u Evropu. Razume se, ne u obliku „nužnog odgovora“. A Nikola Sarkozi je u jeku predizborne trke pripretio bojkotom, čak i svojim kolegama iz EU.

Britanski i švajcarski trgovački eksperti iz centra Global Trade Alert potvrdili su pomenutu tendenciju 2012.godine protekcionističke mere, te će po njihovim procenama trostruko preteći korake ka liberalizaciji tržišta.