EU: kucnuo čas desnih populista

Holandski premijer podneo je ostavku. Fotelju je premijeru Marku Ruteu izbio partner iz koalicije Gert Vilders. Kabinet je sastavio budžet koji predviđa smanjenje deficita ako ne za 16, onda bar za 9 milijardi evra. Pod skraćenje trebalo je da potpadnu pre svega socijalni rashodi. Lider desnih populista demonstrativno je objavio: njegova stranka ne namerava da podržava kurs pljačkanja siromašnih. Bez podrške Valdersa Holandija ima jedan izlaz: ostavku vlade i nove izbore. Finansijska tržišta Evrope su se zatresla. Uz sve nezgode priključila se i vladina kriza u Češkoj – mal te ne kopija holandskog scenarija. A još postoji verovatnoća promene kursa u francuskoj, recesija u Španiji, pretnja od smanjenja kreditnog rejtinga Holandije. Na sve strane nestabilnost.

Diktatura bespogovornog smanjenja državnih rashoda već je isekla granu na kojoj sede vlade Italije, Grčke, Španije i Irske. Uništila je reputaciju lidera Velike Britanije i Francuske. Angela Merkel, glavni propagator strategije štednje u okviru EU, ima sve manje istomišljenika. Gubitak Holandije, pete po veličini ekonomije zone evra za Berlin je gorka pilula, ubeđen je nemački list Zidojče cajtung. Negativne posledice krize očekuju se ne samo za Hag već i za zonu evra u celini. Situaciju ocenjuje šef sektora za EU Ekonomskog instituta RAN Boris Frumkin.

Sada i u relativno stabilnim ekonomskim zemljama nezadovoljstvo je izašlo na ulice. Ovde se može povuči izvesna paralela sa neprihavanjem Ustava EU. Stanovništvo niza zemalja izjasnilo se kategorički protiv zato što smatra: iz Brisela idu strože diktature, koje ne poštuju nacionalne interese ovih zemalja. Regulisanje od strane Evropske komisije i drugih institucija jača. Sve zemlje treba ne samo da se nalaze u okviru budžetskog deficita, državnog duga, inflacije, već i da usaglašavaju svoje nacionalne budžete sa EU, što ih lišava finansijskog suvereniteta. U istoj toj Češkoj ili Holandiji stanovništvo se negativno odnosi prema tome što, razvijajući svoju ekonomiju više ili manje normalno, građani moraju preko zajedničkih fondova EU da podržavaju one zemlje koje su dopustile grube greške u budžetskoj politici. Da plaćaju za one koji su prekršili pravila EU.

Prošlog vikenda na ulice Praga izašlo je sto hiljada demonstranata – toga nije bilo od doba „plišane revolucije“ 1989. godine. Ljude su doveli na ivicu strpljenja neprekidnim smanjenjem socijalnih troškova i rastom poreza. Mnogi ugledni evropski i američki ekonomisti ne prestaju da ponavljaju: aktualni kurs smanjenja troškova po svaku cenu može da se pokaže loše. Uz to i da do krajnjih granica naljuti stanovništvo kojem je dosadilo da plaća tuđe greške i rasipništvo. A to je već povoljna sredina za populiste svih vrsta.