Tri velike države poigravaju mišićima na fonu pustih ostrva

Rusija i Kina su u nedelju počeli zajedničke šestodnevne manevre ratne mornarice u Žutom moru kod istočne obale Kine. Manevri su se vremenski poklopili sa novim zaoštravanjem teritorijalnog spora između Kine i njenih suseda, posebno Filipinima i Vjetnamom.

Predmet spora su pusta ostrva i atoli u Južno kineskom moru, koji se nalaze u zoni veoma bogatih podvodnih nalazišta nafte i gasa.

Šest zemalja jugoistočne Azije imaju aspiracije na ostrva arhipelaga Spratli u Južno kineskom moru, gde su otkrivena bogata nalazišta nafte i gasa. Ta činjenica stalno prouzrokuje porast zategnutosti u ovom regionu i pokušaje okupacije ostrva, koralnih rifova i sprudova.

Sredinom aprila, konflikt između Kine i Filipina umalo se nije pretvorio u otvoreni vojni sukob. Vojni brod filipinske Ratne mornarice otkrio je u blizini rifa Skarboro – njegov kineski naziv je ostrvo Huanjan – kineske ribarske brodove. Uskoro su pristigli brodovi obalske straže Kine koji nisu dozvolili filipincima da ih zaplene.

U slučaju otvorenog vojnog sukoba sa Kinom, Filipini ne bi imali nikakve šanse, međutim oni su stari saveznici SAD, koji su ih i podržali u ovom teritorijalnom sporu tako što su uputili u ovaj region borbene brodove i jedinicu marinaca. U isto vreme tamo su započeti zajednički vojni manevri mornarica gore navedenih zemalja uz učešće Japana, Australije i Južne Koreje.

Razume se da Kina nije bila voljna da se povuče i obavestila je o početku manevara u spornim vodama. Ne bi u tome bilo ništa začuđujuće, ukoliko se u celu situaciju neočekivano nije uključio treći igrač – Rusija.

Moskva i Peking formalno nisu saveznici, ali zajednički održavaju manevre u opasnoj blizini snaga ratne mornarice SAD, pritom Kina je uputila preko 4000 vojnika i 16 brodova, od kojih je 5 raketnih razarača, 5 raketnih fregata, 5 raketnih čamaca, brod podrške i brod vojne bolnice. Na strani Kine u manevrima su zastupljeni i 13 aviona i 5 brodskih helikoptera.

Rusija je uputila četiri borbena broda Tihookeanske flote: raketnu krstaricu „Varjag“, velike protivpodmorničke brodove „Admiral Vinogradov“ i „Maršal Šapošnikov“; kao veliki protivpodmornički brod  Severne flote „Admiral Tribuc“. U regionu se nalaze i brodovi podrške „MB-37“ i „Pečenga“.

Na taj način, kod obala nekolicine nenaseljenih ostrva u Pacifiku nastala je neviđena gužva – tamo su se nagurali vojne mornarice sedam država, od kojih su tri – velike države.

Pritom i Moskva sa Pekingom, i Vašington sa saveznicima uveravaju da su njihovi manevri bili unapred planirani, i nisu pretnja i nemaju veze sa teritorijalnim sporom.

U takvim izjavama, nema sumnje, ima dosta lukavosti, ali je očigledno i to, da tri velikih igrača u ovoj konfliktnoj situaciji imaju svoje ciljeve.

Što se Kine tiče sve je manje-više jasno: njena želja da stavi pod kontrolu bogata nalazišta ako nisu naizgled, na neki način poštena, onda su u svakom slučaju je razumljiva. Osim toga Peking visoko poštuje svoj značaj, i u datoj situaciji mu ne odgovara da se povuče.

Učešće Rusije u ovom neobjavljenom konfliktu na prvi pogled deluje čudno: Moskva u svakom slučaju ne može da pretenduje na ovaj naftonosni region. Ali Rusija ima, možda i ne toliko očigledne, međutim ne manje važne rezone: prvo, da napomene svetu, da je ona takođe velika država i da je  u stanju da rešava vojno-političke zadatke u bilo kojim delovima sveta, a drugo, i to je osnovno, da demonstrira - da Moskva i Peking uopšte nisu strateški suparnici i potpuno su sposobni na saradnju i „eksplozivnim“ situacijama.

Ali najzanimljiviji je aspekt konflikta i motivima SAD. Sasvim skoro je Pentagon najavio plan povećanja snaga u Aziji. U skladu sa novom odbrambenom strategijom, koju je prezentirao predsednik Barak Obama početkom godine, Sjedinjene Države vrše premeštanje svojih snaga u svetu. Tako je bilo saopšteno o neznatnom smanjenju evropskog kontingenta američkih snaga, ali istovremeno granice Evropske zajednice, kao i bliskoistočni region, biće ojačani protivraketnom odbranom.

Poseban aspekt vojne strategije tiče se preraspodele snaga u korist Azijskog i Pacifičkog regiona. U štampi su već iznete pretpostavke, da će na razmeštanje sistema protivraketne odbrane u Aziji  Kina odreagovati na takav način, da će se protesti Rusije činiti kao „obična igrarija“.

Možda je današnja vojnopomorska gužva u jednom zasebno uzetom deliću Pacifika početak velikog konflikta, ali ne oko malih i bespomoćnih Filipina nego na relaciji SAD – Kina.

A Rusija, svojim posrednim učešćem u lokalnom konfliktu, jednostavno pametno koristi povoljnu priliku, da ne bi ostala po strani u predstojećoj velikoj igri.