Vlada Srpske ne može vratiti kredit MMF-a

Situacija je identična i u Federaciji, pa je minstar trezora BiH NikolaŠpirić uputio molbu predstavnicima MMF-a sa prijedlogom da se pristupi pregovorima kako bi davno potrtošeni kredit koji entiteti ne mogu vratiti, refinasirao. Tako je rastrošna Vlada upala u čeljusti zavisnosti od MMF-a jer je odavno poznato da će taj ustupak u formi novog zajma biti uslovljen mnogim drastičnim rezovima. Ali, kabinet Aleksnadra Džombića nema alternatrive, pa ni Tegeltija ne želi ni da misli o varijanti da do sporazuma ne dođe jer bi se u tom slučaju moralo ići sa drastični kresanjem plata budžetskih korisnika i još mnogo čega drugog. I sam Tegeltija kaže da bi 2013. i 2014. RS bila u velikim problemima jer taj kredit bi sa svim ostalim zaduženjima, predstavlja teret pod kijim bi se urušio finansijski i budžetski sistem. Ukupan dug RS-a, zaključno s 31.decembrom 2011.godine iznosi četiri milijarde i 234 miliona maraka, od čega je dug republike tri milijarde i 129 miliona, dug opština 282 miliona, fondova socijalnog osiguranja 142 miliona i dug javnih preduzeća, koja se indirektno zadužuju posredstvom RS-a, i Investiciono-razvojne banke RS-a je 680 miliona maraka. Vlada RS-a utvrdila je nacrt zakona o zaduživanju, dugu i garancijama, po kome javni dug ne bi smio prelaziti 55 posto BDP-a. Tegeltija se u opravdavanju ovakvog srljanja u zaduživanje pravda pravilima iz Mastrihta kojima je definisana mogućnost zaduženja zemalja Evrpske unije do 60 posto bruto društvenog proizvoda svake zemlje potpisnice sporazuma. Ovakvo opravdanje suštinski prikriva stvarno stanje jer komparacija sa zemljama Evropske unije je krajnje neprimjerena u odnosu na razvijenost privrede pa je potpuno pogrešno komparisati njihova zaduženja sa kreditima RS čija je privreda daleko iza evropskih standarda i konkurentnosti.