Vodeće stranke Grčke gube povrenje birača

Predstojeći parlamentarni izbori 6.maja u Grčkoj mogu da izazovu posledice koje će napustiti okvire zemlje. Novosti iz Grčke tradicionalno dospevaju u pregled „faktora rizika“ za čitavu EU. Grčka društveno-politička scena preživljava danas složene kolizije koje najavljuju nova iznenađenja. Šta će biti predstojeći izbori za preostalu Evropu – dugoočekivani balzam na ekonomske rane ili novi šok?

Glavna osobenost predstojećih izbora biće rekordni pad popularnosti dve tradicionalno vodeće političke snage – desničarske stranke Nova demokratija i socijalističkog porekta PASOK. Svih poslednjih decenija upravo one su imale ulogu glavnog jarbola unutrašnje stabilnosti, smenjujući jedna drugu na političkom Olimpu – pri tome njihovi sopstveni programi nisu se previše razlikovali između sebe.

Stariji prijatelji iz EU zabrinuti su ne samo slabljenjem pozicija tradicionalnih grčkih partnera. Glasovi „teškaša“ koji gube popularnost postepeno odlaze strankama radikalne i nacionalističke orijentacije – ultranacionalističkoj stranci Nova zora koja može da dobije oko 10% glasova. Problem je u tome što birači u čitavoj Evropi manje veruju predstavnicima tradicionalnih stranaka, pod čijim strogim rukovodstvom su Grci, Španci, Portugalci i njihova sabraća po evronesreći upravi i umarširali direktno u krizu.

Očigledno je da budućoj vladi Grčke uprvo prdedstoji da s razabere sa onim dugovima koje su nagomilali prethodni kabineti. EU već je jasno izjavila da očekuje od novih vlasti zemlje obavezno poštovanje smanjenja budžetskih troškova i ukidanje socijalnih programa. Po rečima eksperta u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelene Ponomarjove, slični ultimativni pritisak nije ispoljavanje konkretne politike EU ili MMF u pogledu Grčke, već deo opšteg krusa vodećih zapadnih institucija za osiguranje kontrole nad širokim geopolitičkim regionima koji se nalaze na spoju Evrope, Azije i Severne Afrike, između ostalog u Jugoistočnoj Evropi.

Centar je „progutan“. Treba se proširiti na periferiju. Ali periferiju treba deliti, pošto je ranije ona bila zauzeta drugim strukturama. Znači, slične strukture je potrebno uništiti i utvrditi svoje vidove vlasti, između ostalog ekonomske. 90-ih i 2000-ih godina EU i međunarodne finansijske institucije su sprovdile sličan kurs u pobledu pre svega bivših socijalističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope. A sad u uslovima krize i zbog promena društenog raspoloženja vezanih za nju, pojavila se potreba da se vrate pod sopstvenu kontrolu čak države koje ranije nisu rađale posebnu bojazan – ista ta Grčka.

Ali radi toga treba sačekati rezulate glasanja i formiranje vlade koja će očigledno biti koaliciona, samo da li će koalicija izaći u susret EU?