Nova Francuska

Francusku očekuje smena političkog kursa. Prvi put za 17 godina na čelo zemlje stao je kandidat Socijalističke partije Fransoa Oland. U drugom krugu predsedničkih izbora on je pretekao svog oponenta Nikolu Sarkozija sa više od 3%.

Pre početka predsedničke kampanje u Francuskoj mnogi su sumnjali u Fransou Olanda. Svog glavnog kandidata, Dominika Stros-Kana Socijalistička stranka je izgubila zbog burnog skandala. Ipak, Oland je časno pobedio na preliminarnim izborima, ali to nije nateralo skeptike da ućute i prestanu da govore o tome kako on nema harizmu i energiju. Situaciju su okrenule debate sa Nikolom Sarkozijem, gde je Oland dostojno odgovarao na agresivne napade lidera demokrata. Eksperti smatraju da posle pobede on neće prestati da se samopotvrđuje i da će predložiti zemlji principijalno nov program delovanja. U unutrašnjoj politici Oland je već obećao da će preći sa budžetske štednje na postepeni rast. A prva tačka u spoljnoj politici Francuske biće zadržavanje vođstva u EU. Nadalje novom predsedniku predstoji da rešava probleme van granica regiona. Očekuje se da će Francuska pod njegovim rukovodstvom preći na izbalansiraniju politiku u okviru Severnoatlantske alijanse, smatra rukovodilac Centra za francuska istraživanja Evropskog instituta RAN Jurij Rubinski.

Francuska nikada nije bila i neće biti lider NATO-a. To što je prethodni predsednik Sarkozi ispoljio tako veliku aktivnost u Libiji dešavalo se zato što je on tesno komunicirao sa prethodnim rukovodiocima zemlje. Uz to Francuska, kao i Velika Britanija, pokušava da odgovri na činjenicu da se centar pažnje i napora vojnog prisustva SAD premestio u Jugoistočnu Aziju, tamo gde je Kina.

Velika intriga francusek spoljne politike ostaje to da li će novi predsednik sačuvati isključivo prozapadnu poziciju ili će se okrenuti na Istok. Ako Francuska odabere istočni vektor, njen glavni parnter treba da postane Rusija. Odnosi dve zemlje imaju vekovnu istoriju. Svi ratovi su ostali još u 19. veku. A prethodni vek je bio označen velikim brojem sporazuma o saradnji, podseća direktor Instituta za evropsko pravo MGIMO Mark Entin.

Potencijal ove saradnje ni iz daleka nije iscrpljen. Može biti učinjeno vrlo mnogo. I želeli bismo da se Francuska više okrene na Istok i nastavi tradicije privilegovanog parnterstva između dve zemlje. Konkretno će se odreživati onaj tim koji okupi oko sebe novi predsednik. Takođe sve će zavisiti i od opšteg rasporeda političkih snaga u Francuskoj.

Predsedniku Olandu će se suprotstavljati vrlo jaka opozicija. Pri tome to nisu samo demokrate, već u prvom redu nacionalisti. Njihov lider Marin Le Pen zauzela je 3. mesto u prvom krugu izbora. Njeni birači će na kraju krajeva rešiti sudbinu zemlje. I ona je već izjavila da tek započinje borbu za vlast u Francuskoj.

Da dodamo da će se izbori za donji dom francuskog parlamenta održati 10. juna. Njihov rezultat odrediće raspored unutrašnjih snaga i korigovati dejstva novog predsednika. Na prethodnim izborima 2007. godine pobedile su pristalice Nikole Sarkozija. A u gornjem domu oni su još prošle godien ustupili većinu socijalistima. Na taj način od parlamentarnih izbora ove godine zavisi da li će francuska vlast konačno skrenuti ulevo, ili će desničari sačuvati bar neke pozicije.