NATO će postati „pametniji“

NATO je na pragu masovnih reformi. Krajem ove nedelje na samitu u Čikagu može biti objavljen početak mal te ne najkardinalnije reforme u istoriji organizacije. Ona će dotaći armije svih zemalja članica alijanse, koje će morati da se prilagode nuždama organizacije, a vlade će morati da uslaglase svoje vojne budžete sa štabom vojnog saveza.

Prva informacija o mogućim promenama u okviru NATO-a pojavila se početkom godine. Tada se saznalo da SAD naglo smanjuje troškove za odbranu u narednih 10 godina, na iste korake morale su da se odluče i evropski članovi NATO-a. Šta da se radi, kriza je. Sada je NATO spreman da pređe na drugi princip organizacije jedinstvenih oružanih snaga. Program Smart defens – pamenta odbrana – pretpostavlja da će strane morati da odustanu od potpunih sobstvenih armija, prešavši na princip „resorne specijalizacije“.

U praksi to treba da izleda ovako – grupa zemalja u potpunosti odustaje, na primer, od tenkovskih odreda, ali zato osiugrava sve NATO snage avijacijom, uz posedovanje ozbiljne vazdušne flote. Takođe se pretpostavlja unifikacija naoružanja i stvaranje jedinstvenih centalizovanih školskih centara za vojnike, zajednički manevri, jedinstveni sistem logistike i snabdevanja jedinica. Ukupno 25 pravaca. Komentar glavnog urednika lista Nacionalna odbrana Igora Korotčenka.

Pre svega to je povoljno zemljama sa manjim obimom vojnih troškova. Zato što specijalizacija u u prilično uskom sektoru pretpostavlja ciljanu potrošnju sredstava, a ne globalno uvećavanje vojnih mogućnosti pojedine zemlje. Takav prilaz zasnovan je na racionalnim motivima i omogućiće da se efikasnije realizuju troškovi za odbranu Severnoatlantske alijanse, uzimajući u obzir konkretnu specijalizaciju grupe zemalja ili kontretnih država. Jaka strana je to što se koncentrišu napori na prioritetne pravce u kojima je član alijanse postigao najveće uspehe.

Još jedan povod za reformu poslužila je kampanja u Libiji koja je pokazala da zemlje Starog Sveta bez američke pomoći ne mogu da se pohvale visokom efektivnošću svojih oružanih snaga. Između ostalog i sami Amerikanci su nezadovoljni kvalitetom saradnje sa drugim zemaljama NATO-a. Vašington se redovno žali što obavlja zadatke osiguranja bezbednosti svih zemalja alijanse i preuzima na sebe vći deo finansijskog opterećenja. Između ostalog, Amerikancima je pošlo za rukom da ubede svoje partnere da ne štede na stvaranju globalnog sistema PRO. Na račun takve kooperacije sa SAD, njihovi partneri mogu da uštede bitna sredstva.

Između ostalog, nisu svi eksperti uvereni u uspeh reformi. Ona se tiče jednog od glavnih elemenata suvereniteta – armije. A među članovima NATO-a ima dovoljno neslaganja i nepoverenja. Ne zna se kako će se rešavati konflikti. Osim toga, sama zaštićenost NATO-a naći će se u zavisnosti od političke situacije u konkretnim zemljama i želje njihovih aktualnih rukovodilaca da sarađuju sa Briselom i Vašingtonom. Posle vojnih operacija u Iraku, Avganistanu i Libiji ima sve manje onih koj žele da zveckaju oružjem.