Vatikan teži da se otarasi reputacije svetske perionice prljavog novca

Predsednik banke Vatikana Etore Goti Tedeski otpušten je sa svog položaja za nemaran odnos  prema svojim obavezama od prvostepene važnosti. Osim toga, u Vatikanu smatraju da  Tedeski  snosi odgovornost za procurenje u štampu niza dokumenata  Vatikana.

Sam bivši direktor je odbio da komentariše svoju ostavku, jer bi, prema njegovim rečima, mogao da  izgovori mnoge neprijatne stvari. Goti Tedeski je bio na čelu takozvane banke Vatikana, poznate kao Institut religioznih poslova, od 2009. godine. Upravo te godine su saradnici banke bili osumnjičeni za  finansijske mahinacije. Tada je sud počeo istragu u vezi sa Gotijem Tedeskijem i još jednim top-menadžerom banke Paolo Čiprianijem. Odelenje finansijske obaveštajne službe Banke Italije je saznalo da u periodu od 2006. do 2008. godine iz banke Vatikana  bilo je prebačeno uz kršenje zakona 180 miliona evra u jedno od rimskih odelenja italijanske banke UniKredit. Doduše, dalja je istraga ustanovila da je iznos manji – 23 miliona evra.

2010. godine je Vatikan odlučio da stvori upravu finansijske bezbednosti, koja je morala da se bori protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Prema mišljenju nekih eksperata,  to je zakasnela mera, uzimajući u obzir  da se još početkom 1980-ih godina proteklog veka saznalo o sivim finansijskim pogodbama banke Vatikana, organizovanim od strane njenog šefa, američkog arhiepiskopa Pola Marcinkusa. Podsetimo, taj je umro 2006. godine, a nije oglasio podatke o svojim kontaktima s milanskim Banko Ambroziano. Saznalo se da je njegov direktor, bankar boga Roberto Kalvi, prao narko prihode sicilijanske mafije. U junu 1982. godine, odnosno, pre 30 godina Kalvi je bio nađen obešen ispod londonskog mosta Crne braće. Između ostalog, crna braća je jedan od simbola, koji često koriste italijanski masoni.

Kako smatra ekspert Stefano Monteverdi, za Vatikan je važno da nastavi započetu istragu i ne zaostane na ostavci bankara.

Svakako, neizbežno je pitanje: zašto se upravo sada sa zloupotreba skida  veo tajne? Odgovor je potpuno očigledan: Vatikan je  poslednjih godina bio objekat stroge kritike, zato što su se mnoge stvari radile u senci, bez objavljivanja. Dakle, da bi vratio pređašnji renome Vatikan je primoran da upotrebi radikalne korake. Važno je poverenje vernika, kao i poverenje prema papi kao šefu katoličke crkve. Kada sumnjate u Crkvu i papu, sumnjate u čitav sistem.

Prema mišljenju Stefano Monteverdija, objavljivanje istine je danas važnije od ekonomske pozadine tog predmeta.

Danas je istina važnija od ekonomske strane. Vidimo da Crkva pokušava da obelodani stvari, koje su tokom mnogih godina sve do poslednjeg vremena izazivale kod nas negodovanje.  Među tim stvarima mislim i na delatnost vatikanske banke, koja je, prema mišlenju mnogih posmatrača, bila u toku dužeg vremena perionica za ispiranje prljavog novca iz čitavog sveta.

Ostavka Tedeskija, smatra Monteverdi, svedoči da današnji papa Benedikt 16. ne želi da se miri sa zloupotrebama u Vatikanu, te ih teži da iznese na videlo. Dakle, svedoci smo važnog  preokreta u istoriji Vatikana.