Zona evra ima mnoštvo planova

Razmatranje krize u zoni evra treba da bude održano u Rimu prvo u sastavu četvorke rukovodlaca Nemačke, Francuske, Španije i Italije, a zatim da se odluka iznese na samit EU 28-29. juna. List Le Figaro ističe da je takvu inicijativu dao italijanski premijer Mario Monti. To vreme je optimalno, jer 17. juna predstoje Opšti izbori u Grčkoj i parlamentarni u Francuskoj. Pri tome sve je optimalno toliko koliko vreme pritiska Južnu Evropu u krizi: još jednom agencija Standard end Purs smanjuje rejting pet banaka pirinejskog kraljevstva. Osim toga, agencija je potvrdila niski rejting devet kreditnih organizacija i revidira u stranu smanjenja rejting još pet. Istina, to nisu sve španske finansijske institucije, ističe profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi Ivan Rodionov. Tako da za sada ima baruta. U kraljevstvu ih je preko sto. Pri tome Banko Popular Espanjol u Bankia imaju sve šanse da povećaju svoj rejting zahvaljujući državnoj podršci. Španski kabinet namerava da izdvoji za rekapitalizaciju upravo nacionalizovane Bankie devet milijardi evra.

Vlasti Španije mogu da predaju Bankiai u zamenu za akcije banke veliki paket državnih obligacija, saopštila je prošle nedelje agencija Rojters, pozivajućis e na izvor blizak vladi kraljevine. Dobivši dužničke hartije, Bankia, četvrta po redu banka Španije, može da ih založi u Evropskoj centralnoj banci, dobivši od nje veliki kredit. Takav je život finansija. U celini bankarska kriza se razvija u znaku toksičnosti hartija od vrednosti i hipotekarnih kredita, podvlači naš ekspert.

Naravno, u Španiji je prilično napeta situacija, mada u zoni evra sve će zavisiti od dve stvari. Prvo da li će poći za rukom da se Grčka sačuva u zoni evra. I drugi momenat je šta će se desiti u tom slučaju sa hartijama od vrednosti zemalja koje slede po rejtingu među kojima je i Španija. Jasno je da je za banke to ozbiljno.

Vlada kraljevine smatra da banke treba da prevedu svoje hipotekarne kredite na posebne kompanije, a zatim da prodaju te aktive. Prema planu važno je stvoriti dodatne rezerve za toksične hipotekarne aktive od 30 milijardi evra. U kontekstu akcija u okviru čitave zone evra, naravno, Španci rade veliki samostalni posao. I to u vreme kada nemački kancelar Merlek predlaže da se u EU organizuju specijalne ekonomske zone za zemlje koje su ogrezle u dužničkoj krizi. A Francuzi se drže za ideju evrobondova. Ove dve ideje treba da posluže finansijskom oporavku Evrope.

Sa tačke gledišta Merkek, u principu, ona je strateški u pravu. Ali treba imati u vidu da ona u bilo kom trenutku taktički može da krene putem pristanka na francuski plan. U planu Olanda takođe postoje pojedini plusevi. Deo evropljana spreman je da prihvati evroobligacije. Ideje se ne razlikuju mnogo jedna od druge, ver to je uglavnom finansiranje deficita. Ovde je više reč o formi u kojoj je moguće nešto učiniti.

Budućnost EU vidi se u snižavanju uloge nacionalnih vlada i većem stepenu prenosa opterećenja na sve u okviru EU, tačnije u pokušaju da se još jednom procesu stabilizacije da centralizovani karakter. Nije uzalud predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi pozvao evropske lidere prošle nedelje da učine pomak ka tešnjem budžetskom savezu.