Baltičke plovne vode partnerstva

Savet država Baltičkog mora, koji je obeležio u martu svoju 20-godišnjicu, održaće od 30. do 31. maja u Štralzundu deveto zasedanje na nivou premijera. Domaćin susreta je kancelar Angela Merkel, šef ministarskog kabineta Nemačke, koja završava svoje predsedavanje ovom orgnizacijom. Od jula ono prelazi Rusiji. Da učestvuje u zasedanju pozvan je nedavno izabrani premijer Dmitrij Medvedev.

U ličnom pozivu Medvedevu da doptuje u Štralzund Angela Merkel je izrazila spremnost da nastvi tesnu saradnju sa njim i na njegovoj novoj dužnosti. Predstojeći samit Saveta, između ostalog, podvukla je ona, pruža za to dobru mogućnost.

Zaista, pitanja koja se iznose na razmatranje učesnika susreta dotiču najaktualnije aspekte uzajamnih odnosa. Glavne od preloženih tema, kako saopštavaju nemačku mediji, jesu ekonomija, međunarodna bezbednost, energetsko partnerstvo, kao i problemi demografskog razvoja. Ako se tome dodaju pitanja zaštite životne sredine, obrazovanja i kulture, svi dati pravci delatnosti i jesu prioriteti Saveta država Baltičkog mora.

Na Danima Baltičkog mora, održanim nedavno u Berlinu, federalni predsednik Nemačke Joakim Gauk primetio je da je istorija Baltičkog mora naučila ljude da misle na evropski način, spasla ih od strana pred neizvesnošću. Ova izjava se može tumačiti, naravno, na različite načine. Posebno ako se uzme u obzir tovreno antiruska tendencija u politici pribaltičkih republika bivšeg SSSR.

Osnovan u martu 1992. godine u Kopenhagenu Savet dražva Baltičkog mora, čine danas Nemačka, Finska, Švedska, Norveška, Danska, Island, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska i Rusija. Njegov član je i Evropska komisija. SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija, Španija, Holandija, Rumunija, Slovačka, Belorusija i Ukrajina imaju status posmatrača. U deklaraciji od prošle godine usvojenoj u Oslu, podvlačena je ključna uloga Saveta država Baltičkog mora u reginu Baltičkog mora kao foruma za multilateralnu regionalnu saradnju. U poslednje vreme, ipak, niz eksperata govori o iscrpljenosti potencijala Saveta. Naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin sa time se ne slaže.

Mislim da ovakve organizacije imaju budućnost. Sada, u periodu krize u EU, krize koja se ne ograničava isključivo ekonomijom, upravo sve češće govore o značaju subregionalnih formata, i Baltičkog između ostalog. To je fleksibilnija organizacija sa širim članstvom, uključujući i članove EU i one koji to nisu. I oni mogu da postignu neophodne rezultate po praktično značajnim problemima. Poltika tamo obično odlazi u drugi plan.

Između ostalog, smatra Utkin, u okviru predstojećeg ruskog predsedavanja mogla bi da se aktivizira i politička komponenta delatnosti Saveta. Regionalni karater organizacije omogućava da se razmatraju sporna pitanja u mirnijoj atmosferi, bez „podizanja tona“. Između ostalog, za sada, kako je zvanično objavljeno, rusko predsedavanje u Savetu pretpostavlja, osim prolaženja modernizaciono-inovacione tematike i razvoja državno-privatnog partnerstva, svestrano proširenje saradnje u sferi energetike, omladinske politike, suprotstavljanja radikalizmu i ekstremizmu. U celini, baltičke vode partnerstva su određene. Njihovo održavanje u „plovnom“ stanju već je kolektivna briga.