Moskovski filmski festival: ništa suvišno

Mnoštvo utisaka garantuju publici i učesnicima organizatori Moskovskog filmskog festivala, koji će proteći od 21. do 30. juna. Aktualni, 34. festival objavio je svoj program.

Ove godine na Moskovski filmski festival bilo je poslato 837 filmova, a koliko su preko toga videli selektori na festivalima u najrazličitijim zemljama sveta! Ali na kraju odobrenje eksperata nije dobilo tako mnogo filmova: u svakoj od nominacija, a ima ih četiri, učestvovaće manje od 20 filmova. Istina, to nije konačna cifra, organizatori izjavljuju da će biti uključeno još nekoliko radova poznatih režisera. Komentarišući program u onom obliku u kojem postoji danas, programski direktor festivala, filmski kritičar i kulturolog Kiril Razlogov rekao je:

Ovodogišnji Moskovski filmski festival, bez obzira na bitne dopune, sačuvao je onaj lik koji je izgrađen u poslednjih nekoliko godina. I dalje se trudimo da proširimo dijapazon onog što prikazujemo. Glavna novotarija ove godine je konkurs kratkometražnih filmova u koji se uzdamo, zato što prvi koraci u profesiji, kao što se zna, ponekada bivaju uspešni. To na primer pokazuje rezultat poslednjeg Kanskog festivala. Mi takođe tražimo mlade genije, i mislim da podmlađivanje festivala ide u izvesnoj meri tim putem.

Pod mladim genijima otkrivenim u Kanu Kiril Razlogov je očigledno podrazumevao ruskog režisera debitanta Taisiju Igumencevu, koja je dobila glavnu nagradu za film Put za. Što se tiče uglednih imena u savremenoj ruskoj kinematografiji, ona predstavljaju svoje nove radove u glavnom konkursu Moskovskog filmskog festivala. To su Andrej Proškin i Renata Litvinova. Litvinova nije samo režiser, već i tražena glumica. Upravo je završila film Poslednja Ritina bajka, u kojem je sastavila savremenu bajku o tri devojke, objedinjene traženjem ljubavi. A Andrej Proškin, autor filma Horda, iznosi međunarodnoj publici istorijski film iz doba ruskog srednjeg veka, kada je u neprekidnim krvavim najezdama nomada rešavano pitanje da li će biti ili neće biti Rusije kao samostalne države.

Preostalih 14 konkursnih filmova stiglo je u Moskvu iz Poljske, Italije, Velike, Britanije, Meksika, Irana i letonije, Španije, Kine, Estonije, Finske, Hrvatske i Mađarske. Najugledniji je među autorima tih filmova mađarski režiser Ištvan Sabo, koji je već dobijao nagrade na Moskovskom filmskom festivalu. Uz glavni konkurs Moskva organizuje i konkurs Perspektiva – uglavnom za mlade autore, kao i konkurs dokumentarnih filmova Slobodna misao.

Pored tradicionalnih retrospekcija, tematskih izbora, jednom reči svega što se objedinjuje pod određenjem „vankonkursni program“, Moskovski filmski festival nudi i nešto neobično i nepredvidivo, na primer Medijaforum. To je projekcija i diskusija o najdrskijim filmskim, video i izložbenim eksperimentima. Ove godine će deviza Medijaforuma biti zagonetno Uranjanje u taktilnu kinematografiju.