U Primorju će biti pružen otpor ajkulama

U ruskom Primorju je započela trgovina opremom za zastrašivanje ajkula. Meštani ih kupuju za rezervu uoči sezone kupanja koja je prošle godine bila prekinuta zbog napada morskih grabljivaca. U međuvremenu okeanolozi umiruju ljude – verovatnoća da će se najezda ajkula ponoviti u ovom rejonu je nikakva.

Neverovatna cena opreme – 25 hiljada rubalja (800 dolara) očigledno malo koga plaši. Lokalni prodavci ne stižu da popune tezge u prodavnicama. Po njihovim rečima uređaj stvara električno polje koje utiče na super osetljive nozdrve grabljivaca. Ovakav zaštitni mehanizam je u stanju da osujeti želju čak i najvećih vrsta ajkula – velike bele, tigraste, tuponjuške i mako. Može se shvatiti uzbuđenje – u avgustu prošle godine u akvatoriji Primorja dogodila su se tri napada na plivače. Od zuba ajkule nastradalo je dvoje stanovnika Vladivostoka i meštanin iz naselja Slavjanka. Jedan od njih je braneći ženu izgubio nadlktice obe ruke.

Ronilac sa stažem, naučni radnik Laboratorije za okeansku ihtiofaunu Instituta za okeanologiju RAN Dmitrij Astahov ne savetuje preterano oslanjanje na tehniku:

- Za neiskusnog ronioca će ova oprema predstavljati veliku opasnost. Ona je vrlo glomazna. To su specifični uređaji koji se obuvaju na noge s antenama. Oni predstavljaju smetnju prilikom plivanja. Teško da će čovek koji se ne održava stabilno na vodi ili novajlija imati efikasnu zaštitu.

Po rečima stručnjaka može se isprazniti baterija opreme i ona će tada biti beskorisna. U slučaju „pražnjenja“ akumulatora čoveka može da udari struja. Pod težinom uređaja plivač bez boca može i da potone. I zato je najefikasnije sredstvo za zaštitu od ajkula – kupanje na opremljenim plažama, nadgledanje akvatorije i blagovremeno upozoravanje na opasnost. Uostalom, ne treba fatalno očekivati novu najezdu grabljivaca u sezoni 2012., uveren je okeanolog:

– Na Dalekom istoku su slučajevi dolaska belih ajkula ili makoa izuzetno retki događaji. Prošli put su napale čoveka pre nekoliko decenija. A pre toga ništa slično nije zabeleženo. Zbog toga ne treba padati u paniku. U tropskoj zoni, u koju odlaze naši turisti, takođe se dešavaju napadi. Oni se događaju češće, ali to takođe nije nešto uobičajeno. Recimo, prošle godine je na Sejšelima tigrasta ajkula napala turistu i on je poginuo. Ali se pre toga decenijama nije desilo bilo šta slično.    

Naučnici oklevaju da daju nedvosmislen odgovor na pitanje zbog čega su prošle godine ajkule doplivale do dalekoistočne obale. Migracija morskih stanovnika zavisi od vremena, okeanskih struja, smera kretanja jata riba koje služe kao hrana grabljivaca. Najverovatnije su ajkule zalutale i slučajno su uplovile u nepoznate krajeve. Njihova uobičajena hrana su perajari, a pošto ovih sisara u Primorju ima malo ajkule su jednostavno ogladnele zbog nedostatka hrane i počele su da napadaju ljude. Posle izvesnog vremena su shvatile grešku u navigaciji i jednostavno otplivale na druga mesta. Uzgred rečeno, ove grabljivice mogu da doplivaju u sasvim neočekivane rejone. Suprotpska bela ajkula se, na primer, može sresti na obali Aljaske, gde je voda za nju očigledno prohladna. Tako da se, naravno, iznenađenja ne mogu isključiti, premda su u Primorju, kako tvrdi stručnjak, malo verovatna.