Levi pobedili u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj

Pobeda levih i poraz partije vlasti – takav je rezultat prvog kruga izbora na Nacionalni sabor Francuske, koji su održani u nedelju. Za donji dom parlamenta, koji ima poslednju reč u zakonodavnim procedurama, bira se 577 poslanika. Ona ko dobije više od 50% glasova, pobedio je već u prvom krugu.

Socijalisti su dobili 22 mesta. Ranije vladajući Savez za narodni pokret – sveta 7 mesta. Za socijaliste je glasalo oko 35% birača. Prema rezultatima drugog kruga izbora oni imaju mogućnost da dobiju sa partnerima iz alijanse, zelenima, do 350 mesta. Apsolutna većina u parlamentu iznosi 289 glasova, što znači da više ne moraju da stupaju u blok sa Levim frontom.

Rezultate prvog kruga izbora prokomentarisao je rukovodilac Centra za francuska istraživanja Evropskog instituta RAN Jurij Rubinski.

Prvi krug nije doneo neočekivanosti. Njegovi rezultati su bili predviđeni anketiranjima. Bio je vrlo nizak odziv birača. Mnog niži nego na nedavnim predsedničkim izborima. To je unelo neke popravke u raspored snaga. Levi, tačnije Sicijalistička partija, čiji je lider, Fransoa Oland, postao predsednik, dobila je dvoljnu većinu zajedno sa svojim saveznicima. Danas je već sasvim jasno da će vlada, uzimajući konačne rezultate parlamentarnih izbora, biti sastavljena od socijalista i njihovih saveznika.

Predsednik socijalista Fransoa Oland i premijer Žan-Mark Ejro dogovirili su se da vladu obavezno treba da napuste oni koji su izgubli na izborima. Od 34 ministra u izborima učestvuje 25, uspeh većine od njih ne izaziva pitanje. Istina, ministri neće raditi u parlamentu, njihovo mesto će zauzeti zamenici sa kojima su oni išli na izbore. O tome kako rezultati izbora za donji dom parlamenta mogu da se odraze na rusko-francuske odnose govori Jurij Rubinski.

U pogledu odnosa sa Rusijom mislim da neće biti nekih kardinalnih promena. Tim pre u ekonomiji, gde će se saradnja nastaviti na istom nivou kao i ranije. A u politici, naravno, Rusija i Francuska imaju ozbiljna neslaganja o sirijskoj krizi, nuklearnom problemu Irana. Razilazenja nisu u cilju, već u metodama rešavanja ovih problema. I možemo da se nadamo da će aktualna vlada i predsednik pre svega tražiti neke kompromise.

Bivša partija vlasti – Savez za narodni pokret, prvi put od 2002. godine, po svemu sudeći, izgubiće većinu u Nacionalnom saboru. A to znači da će se naći u opoziciji.

Nacionalni front koji već 15 godina nije bio zastupljen u Nacionalnom saboru, u prvom krugu je nastupio slabije nego što se očekivalo. Po rezultatima drugog kruga stranka može da dobije maksimalni tri mesta u donjem domu. Njen lider, Marin Le Pen, koja se ranije oprobala kao predsednički kandidat, verovatno će dobiti poslanički mandat.