Rusija-Norveška: politika ribarstva

Istraživači nazivaju dno Severnog Ledenog okeana najvećom naftonosnom teritorijom Zemlje. Pri tome ariktičke zemlje nameravaju da razvijaju ne samo eksploataciju nafte i gasa, već i rubarstvo. Dobar ulov u vodama severnih mora može da se pretvori i u politički problem.

U takozvanom atlantskom sektoru Severnog Ledenog okeana svake godine se ulovi više od milion tona ribe. Oko 600 hiljada tona otpada na Rusiju – to je oko 15% čitavog ruskog ulova u Svetskom moru. Jedan od najoživljenijih je arhipelag Špicbergen, gde po nekim podacima godišnje se ulovi skoro 460 hiljada tona ribe i morskih plodova. To su bakalar, zrakoperka i druge podvrste iz porodice bakalara. Ulov ruskih ribara u toj zoni iznosi oko 170 hiljada tona. Između ostalog, ne završava se svaka plovidba po njih uspešno, govori predstavnik Rosribolovstva Aleksandar Saveljev.

Pre izvesnog vemena učestali su slučajevi zadržavanja naših ribarskih brodova u regionu arhipelaga Špicbergen. Ali intervencija MIP Rusije i široki odjek u javnosti očigledno su učinili svoje. U krajnjoj liniji ove godine tamo nije bilo ni jednog takvog slučaja.

Međunarodno-pravni satus arhipelaga Špicbergen određen je Pariskom dogovorom iz 1920. godine, koji je potpisalo oko 40 država. Arhipelag se nalazi pod suverenitetom Norveške, a zemlje potpisnice imaju jednaki slobodni pristup vodama Špicbergena. Ali kasnije se ispostavilo da Oslo ima svoj pogled na dokument. 70-ih godina prošlog veka Norveška je u jednostaranom poretku uspostavila zonu od 200 milja oko Špicbergena gde je zabranjen ribolov i ignoriše međunarodna pravila ribarstva, govori predstavnik Rosribolovstva.

Rusija nikada nije priznavala i ne priznaje pravne akte o Špicbergenu koje je uvela Norveška, To je region međunarodne uprave. I norveške kolege mogu da se razmatraju samo kao neki upravitelji arhipelaga. Mada to ne znači da mogu da primenjuju sopstvena pravila ribarenja, između ostalog prema ruskim ribarima.

Bez obzira na neslaganja Mosvka i Oslo govore o neophodnosti zajedničkog upravljanja ribnim resursima. Stručnjaci se nadaju da će usaglasiti parametre ribolova već na jesen, do narednog zasedanja rusko-noverške komisije o ribarstvu.

Stručnjaci ističu da je razrada međunarodnog sporazuma o ribarstvu u arktičkim morima stvar narednih nekoliko godina. Rusija ima i druge planove. Još pre pet godina saznalo se za nameru da se na Špicbergenu napravi ruska fabrika za obradu ribe. Za sada ribolovni bordovi predaju ulov norveškim fabrikama. I neke evropske zemlje su već izrazile želju da kupe sve plodove mora prerađene u ruskoj fabrici. Mada za realizaciju projekta očigledno je zainteresovana Norveška. Između ostalog Moskva računa da će ubediti partnere.