„Marš miliona“: miting sa planovima za jesen

Interes za protestnim akcijama u ruskom društvu je u opadanju. Razlog je verovatno u tome što je program koji predlaže takozvana nesistemska opozicija bajat. Takvi komentari su se pojavili posle još jednog „marša miliona“.

Podaci o broju učesnika protestnih akcija su kao i obično različiti. Akcija u Moskvi je prema informacijama organa reda imala od 18 do 22 hiljade ljudi. Sami organizatori su prvo govorili o 50, zatim o 100 hiljada učesnika. U Sankt Peterburgu je na „marš miliona“ došlo oko 2 hiljade ljudi, a u sibirskom Omsku – samo 40 učesnika. Nisu se obistinile prognoze nekih politikologa koji su tvrdili da će oštrije kazne za kršenje pravila na mitinzima dati nov impuls za proteste. 12. jun je još pokazao da je protestni talas ograničen Moskvom, govori predsednika fonda „Politika“, poslanik Državne Dume Vjačeslav Nikonov.

Protestne akcije koje su održane u drugim gradovima su malobrojnije. Drugo, manje su nego ranije regionalne akcije. Zato se može govoriti da u celini u zemlji talas protesta slabi – iako nikada i nije bio posebno jak.

Pristalice nesistemske opozicije u Moskvi su sa plakatima i transparentima prošetale do prospekta Saharova. Tamo su sa scene govorili koordinator „Levog fronta“ Sergej Udaljcov, pravobranilac Jevgenija Čirikova, predstavnici ujedinjenja „PARNAS“ Boris Njemcov i Mihail Kasjanov. Reakcija na te nastupe je bila različita: neki oratori su morali da slušaju i upućene im zvižduke. Kako kaže predsednik Instituta nacionalne strategije Mihail Remizov, takva reakcija je razumljiva. Jer opozicija nema spremne za delovanje političke strukture. Ne bavi se partijskom politikom i nije spremna za ozbiljne izborne kampanje, smatra Remizov.

Većina posmatrača se slaže da je vlast formirala svoje ponašanje prema protestnim pokretima: ne suzbijati aktivnost opozicije koja je u okvirima zakona. A portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov je izjavio da je „marš miliona“ u Moskvi organizovan na visokom nivou.

Ostaje pitanje: na šta se nadaju lideri opozicije kada planiraju jesenje mitinge? Novi stimulans za protestne akcije zaista do tog vremena može da se pojavi. Ali ne politički, već ekonomski: povezano sa krizom globalne ekonomije, koja će se dotaći i Rusije. Akcija se može organizovati, ali unutrašnje probleme ona neće rešiti, smatra ekspert Instituta nacionalne strategije Pavel Svjatenkov:

Protestna raspoloženja će se najverovatnije probuditi – i ne samo u glavnom gradu, već i u ruskoj provinciji. Druga je stvar što osnovni problemi ruske opozicije neće nestati. Problemi su u odsustvu jedinstvenog lidera koji bi mogao da konkuriše Vladimiru Putinu i da se bori za predsedničku funkciju. Nema programa koji bi potpisao svaki član protestnog pokreta. To ga čini neodređenim, daje mu karakter estetskog, kulturnog protesta.