Savet zemalja Baltika

Ove godine Savet država Baltičkog mora obeležava svoju dvadesetogodišnjicu. Kako se navodi u programu ove međuvladine organizacije, njen cilj je da postane uzoran deo prosperitetne Evrope. Od 1. jula Rusija će biti predsedavajući u Savetu na narednih godinu dana.

U Savet su uključene 11 zemalja: Nemačka, Danska, Island, Letonija, Litvanija, Norveška, Poljska, Rusija, Estonija, Finska i Švedska. Zemlje –posmatrači su Belorusija i Ukrajina. Mesto predsedavajućeg Rusija preuzima od Nemačke. Njeni prioriteti su pomorska politika i borba protiv trgovine ljudima. Prema objavljenim ruskim planovima, ovi pravci delatnosti biće nastavljeni. Ali osnovni akcenat biće premešten na rešavanje pitanja energetske i ekološke bezbednosti regiona. Pre svega zabrinjava pitanje sigurnosti isporuka energenata, objašnjava direktor Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov.

"Ovo pitanje se tiče kupaca. Za njih je osnovno – mogućnost dobijanja energenata u potrebnom obimu. Odnosno kontinuirano i bez rizika. Što se isporučioca tiče, za njihje osnovno – jasne garancije kupovine i bezbednost tranzita."

Rusija je faktički jedina država baltičkog regiona, koja izvozi ugljovodonike, ostali su – potrošači. Mnogi od njih godinama već sarađuju sa ruskim kompanijama-proizvođačima energenata, ali među Baltičkim zemljama ima takvih, koji tek počinju sa kupovinom ruskog gasa, konstatuje Konstantin Simonov.

Danska ranije nije kupovala ruski gas. Ali zahvaljujući otvaranju „Severnog toka“ danska kompanije „Dong“ potpisala je prvi ugovor.

Naftno-gasni biznis prate ekološke pretnje. Veoma je važno da ne nastane nikakvih problema u vezi bezbednosti mora. Rusija ima unikalna iskustva zajedničkih aktivnosti po pitanjima ekologije sa svojim baltičkim susedima, rekao je u nastavku Konstantin Simonov.

"Pre svega imam u vidu usaglašavanje projekta „Severni tok“. Na samom početku bilo je dosta opaski. Sećam se čak takvih reči: da bi se izgradio „Severni tok“ potrebno je dogovoriti se sa svakom ribom u Baltičkom moru. Uspeli smo da usaglasimo ekološki aspekt."

Pravi prodor u ekologiji regiona u celini biće otvaranje Ingermanlandskog prirodnog rezervata u ruskoj akvatoriji Finskog zaliva. Realizacija ovog projekta očekuje se već ove godine, kaže koordinator projekata fonda prirode Sergej Rezvij.

"Tamo ima puno ostrva, koji su ostali u netaknutom stanju. Zahvaljujući tome, što je ranije u tim mestima vladao režim granične zone i bio je ograničen pristup. Na ostrvima smo otkrili veli broj zanimljivih vrsta ptica. Osim toga to je mesto gde žive dve vrste foke – prstenasta foka i siva foka. Prstenasta foka je vrsta, od koje je preostalo u Finskom zalivu nekoliko desetina jedinki."

„Rusija – vodeći učesnik naše organizacije, - naglasio je u svom referatu generalni direktor Saveta zemalja Baltičkog mora Jan Lundin. Čak istorija ratova, koji su izbijali u proteklim vekovima između rusa, šveđana, litvanaca, poljaka, to je, kako je pisao ruski pesnik Puškin „kućna rasprava“. Danas, naglasio je Jan Lundin, postoji „osećaj za porodicu, razumevanje da zajedno živimo i da moramo sarađivati. I u tome je suština naše organizacije“.