Ustavni sud rekao „da“ stupanju u STO

Ustavni sud nije našao prekršaje u potpisivanju protokola o pridruživanju Rusije STO. Pri tome predstavnici suda ne isključuju da će posle ratifikacije protokola koji treba da bude obaveljn do 23. jula 2012. godine, njima će stići nova obraćanja.

Protiv pridruživanja Rusije STO u Državnoj dumi istupaju frakcije KPRF i Pravedna Rusija. One ne mogu da blokiraju ratifikaciju, nemaju dovoljno glasova. Zato je prošle nedelje grupa poslanika uputila  Ustavnom sudu zajednički zahtev o proveri ustavnosti protokola o stupanju RF u STO. Parlamentarci su insistirali na ekonomskoj neopravdanosti dokumenta i uveravali da je procedura njegovog unošenja u Državnu dumu protekla sa ozbiljnim prekršajima.

Ustavni sud nije našao prekršaje. Kako je objasnio novinarima sudija Sergej Mavrin, sud je razmatrao dokument upravo kao međunarodni ugovor koji nije stupio na snagu. Tačnije posle stupanja na snagu protivnici STO mogu ponovo da se žale na njega.

Najverovatnije tako će i biti – što je bliže Rusija stupanju u Svetsku trgovinsku organizaciju, to je oštrija diskusija o svrsishodnosti tog koraka. Zamenik direktora Ekonomskog instituta RAN Mihail Golovnin, uveren je da bez obzira na sve nedostatke, Rusija treba da se pridruži STO.

"Samo po sebi stupanje u STO krajnje je važno, pošto je to međunarodna organizacija čija pravila deli većina zemalja sveta. I Rusija takođe treba da se pridruži tim pravilima. Ostim toga, Rusija će dobiti mogućnost da pregovara sa drugim zemljama u oblasti spoljne trgovine na toj zajedničkoj platformi."

Između ostalog, ekspert priznaje da stuapnje u STO nosi ozviljne izazove za niz kljčunih grana. Poljoprivredi, mašinogradnji, industriji celuloze i papira biće teško da se suprotstave konkurentima sa Istoka i Zapada. Ali pri tome ruskim kompanijama će biti jednostavnije da uvoze novu opremu i da izlaze na strana tržišta, tačnije učešće u STO može da postane faktor modernizacije domaće ekonomije. Nažalost, međunarodno iskustvo ne daje jednoznačni odgovor da li će se to desiti verovatno. Govori direktor Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki.

"Može se pogledati čitav niz zemalja koje se razvijaju u okviru STO, izuzev Kine i neće poći za rukom da se nađe ni jedan uspešan primer. Očigledno je da se Kina prilično burno razvijala do stupanja u STO i to je bilo stimulans za njen proboj. To je pre bio dodatni faktor koji je omogućio Kini da osvoji poverenje Zapada."

Kao antiprimer ekpspert navodi Nigeriju. Stupanje u STO nije pomoglo ovoj zemlji da demonopoliše i modernizuje svoju ekonomiju, već je samo ojačalo sirivinsko usmerenje. Mihail Golovin se slaže: pridruživanje STO ne može samo po sebi da bude pokretač modernizacije.

"Razume se, važna je politka vlade. Zato što problem modernizacije stuapnje u STO ne rešava direktno. Naprotiv, pojavljuju se dodatni problemi. Ali još jednom ponavljam, to je pitanje ekonomske politike. Ona može da se sprovodi tako da se podržava modernizacija ruske ekonomije."

Ali to neće biti prosto učiniti – ekonomisti, pa i sami činovnici, priznaju da je tokom 2000-ih vlada RF de-fakto ojačala kostur sirovinske ekonomije. Da li će poći za rukom da se promeni vektor ekonomskog razvoja, zavisi pre svega od političke volje ruskih vlasti.