Hoće li Iran moći da se odbrani od Izraela polonijumom?

Cilj skorašnjih spekulacija o mogućem trovanju Jasera Arafata polonijumom jeste da se smanji rizik vojnog udarca na Iran. Takvo tumačenje događaja pojavilo se u svetskim medijima.

Pre neki dan katarska televizija Al Džazira javila je da je šef Palestine preminuo 2004. zbog trovanja polonijumom. To je rezultat ispitivanja uzoraka Arafatove odeće koje je izvršeno na jednom švajcarskom institutu. Ali se nameće pitanje kome je potrebna ta informacijska bomba koja je potresla sve medije? I zašto sada? Jedan niz medija pretpostavlja da špekulacije imaju za cilj da spasu Iran. Logika je sledeća: nema napretka oko iranskog nuklearnog programa. Štaviše, Iran ponovo govori o mogućem blokiranju Hormuškog moreuza. U isto vreme militantno raspoloženjeIzraela postaje sve izraženije, a rat sve realniji. Moralni udarac je nešto što bi moglo sprečiti Izrael u tim raspoloženjima. Jer, jedan deo svetskog javnog mnenja će svakako, i mimo svoje volje, ubistvo Arafata povezati sa Izraelom. Takvi, toliko negativni uslovi bili bi izuzetno nepovoljni za napad na Iran.

Bez obzira na prednosti koje su očigledne ova verzija nije mnogo uverljiva. U poslednjim godinama Izrael je imao potrebu da Arafat, taj„vatreni borac protiv cionizma“, ostane živ. Postoje podaci da su tajne službe čak čuvale Arafata jer za njegovog života situacija u Palestinskoj autonomiji (PA) bila je pod sigurnijom kontrolom nego sada. Iran se ne sme isključiti iz broja onih kome bi odgovarala „polonijumska“ smrt Arafata. Ali su glavni „korisnici“ Arafatovi protivnici u PA. Verovatno oni su ti koji su naručili njegovo ubistvo, pretpostavlja ekspert Instituta za Bliski istok Sergej Serjogičev:

"Demantuju svoju krivicu govoreći: mi smo tvrdili, svih ovih godina, da je Arafat ubijen. Oni su na dobitku kad otklone sumnju. Mogu da kažu da je Mahmud Abas u opasnosti i da se igraju sa novim kombinacijama."

Ali je lako da se u igri pretera, nastavlja ekspert:

"Ako počnu da aktivno koriste antiizraelsku kartu, Izrael će povući keca: ispričaće Palestincima ko je ubio njihovog voljenog lidera. Zasada Izrael ćuti zbog toga što se plaši oružanih sukoba na Zapadnoj obali Jordana između pristalica i protivnika Arafata. Ali, Izraelu su najverovatnije poznata imena naručilaca. Za izvršioce mislim da su odavno mrtvi. To su borci iz „grupe 17“ – lično obezbeđenje Arafata."

Analitičar Instituta za studije o Istoku Vladimir Sotnjikov slaže se da bi naručioce ubistva trebalo tražiti među brojnim „zakletim prijateljima“ u Arafatovom najbližem okruženju i skreće pažnju na trenutak koji je izabran za spekulacije:

"Trenutno ima pokušaja da se reanimira bliskoistočni mirovni dijalog. Moguće je da je to jedan način da se vrši pritisak na Palestinu. Drugo, na Bliskom istoku postoji sukob u Siriji koji je sve „eksplozivniji“. Izgleda da nekim silama odgovara da se te spekulacije pojave upravo u ovom trenutku. Nije slučajno ni da je Al Džazira naručila ispitivanje, nije u pitanju neka obična molba. Radi se o ukrštavanju interesa jednog niza uticajnih igrača sa Srednjeg i Bliskog istoka."

Na primer Iranu je potreban imidž zemlje koja bi mogla postati žrtva Izraelovih aktivnosti. Za Irance bi bilo od velike pomoći ako bi unutrašnje palestinske rasprave o tome ko je ubio Arafata dovele do sukoba. U tom slučaju Izrael bi imao preča posla nego da gađa Iran.

Šta o „iranskom tragu“ misle sami Palestinci? Čujmo odgovor njihovog ambasadora u Moskvi Fajeda Mustafe za Glas Rusije:

"Zasada ne postoji pouzdani zaključak da je Arafat otrovan. Ne možemo reći sa sigurnošću ko je bio zainteresovan da on premine, spremni smo da sarađujemo u istrazi. Ništa mi nije poznato o vezi između Arafatove smrti i Irana. Želim da se oslanjam na činjenice."

U saopštenju Al Džazire ne navodi se gde je proizveden polonijum. Verovatno je to poznato radiolozima koji su analizirali Arafatovu odeću, sve do konkretnee fabrike, ubeđeni su eksperti Glasa Rusije. Verovatno je polonijum donet iz neke istočnoevropske zemlje. SAD ne insistiraju na toj temi kako ne bi bile optužene da nisu nepristrasne. Pogotovo što su i SAD jedan od mogućih „korisnika“ tih spekulacija.