Kosovo: proba nezavisnosti

Kosovo ostaje ključni problem za srpsku politiku. Američke vlasti kroz reči Filipa Gordona pokušavaju da predstave vlastima Srbije potpuno paradoksalnu misao o tome da oni ne traže od Srbije priznanje nezavisnosti Ksoova, već samo postojanje nezavisnog Kosova Srbija treba da prizna. Ovaj pritisak linijom Vašington-Brisel, po mišljenju poznatog ruskog balkanologa, člana instituta za Slavistiku RAN Ane Filimonove, ne daje pravo presedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da se ograniči imitacijom nezavisnog Kocova ili polumerama.

U intervjuu za Glas Rusije Ana Filimonova pokušava da razabere složenu situaciju oko Kosova i da svhvati do čega će ona na kraju dovesti.

"Kao prvo na Kosovu i dalje postoji snažna infrastruktura NATO-a, pre svega baza Bondstil. Prema mnogim podacima, oni osiguravaju pokriće prometa narkotika globalnog nivoa koji prolazi preko Kosova, neprikosnovenost nelegitimne države, uključujući legalizaciju terorističke OVK, koja u suštini nije bila razoružana, već samo preimenovana. I obuka takozvanih sirijskih ustanika u preimenovanoj OVK samo potvrđuje tu tezu. U suštini upravo ta armija je ostvarila formiranje etnički čistog Kosova, izuzev severa pokrajine, i upravo NATO je bio pokriće za odvajanje Kosova od Srbije. Trenutno prisustvo alijanse na Kosovu dalji je katalizator krizne situacije i dovodi u opasnost fizičko egzistiranje Srba na severnu pokrajine."

Srbija je posle pregovora sa Prištinom koji su bili započeti 8. avgusta 2011. godine u Briselu usvojila paket mera koji su van svake sumnje priznanje republike Kosovo de fakto, nastavlja Ana Filimonova.

"Za prištinske vlasti asimilacija severa sada je najaktualniji zadatak. Vlasti Prištine se šire i jačaju, posebno policijske i carinske službe. Priština je uvela vizni režim za građane Rusije i Kine. U narednoj etapi se planira postepeno izvođenje administracije UN iz severne Mitrovice i njena zamena administrativnom kancelarijom takozvane vlade Kosova za sever. 1. juna KFOR je započeo vojne akcije na severu Kosova i Metohije za demontažu barikada. A početkom jula započele su kaznene mere od strane Albanaca protiv Srba, bila su ubijena dva supružnika u selu pored Uroševca, to su ljudi koji su se vratili na Kosovo i Metohiju. Uopšte učestali su slučajevi napada na Srbe na Kosovu."

Nedavno su Srbiju posetila dva visoka američka predtavnika Filip Riker, zamenik državnog sekretara SAD i Filip Gordon, pomoćnik američkog državnog sekretara, koji je dao niz otšrih izjava da naredna vlada, nema veze ko će ući u njen sastav, treba da sarađuje sa SAD-om o ključnim po njim pitanjima. Srbska vlada treba da nastavi evropsku integraciju, da ojača regionalnu saradnju i u suštini treba da prizna postojanje nezavisnog Kosova. Filip Riker je upozorio da su SAD protiv prisustva snaga bezbednosti Srbije na severu Kosova.

Čitavu godinu kosovski Srbi žive na barikadama. Ljudi u Srbiji krajnje bolećivo prihvataju situaciju na Kosovu. Konačni njegov gubitak, po mišljenju Ane Filimonove, dovešće do produbljivanja raskola u srbskom društvu i do potpunog gubitka popularnosti onih političara koji će to dopustiti.

Olga Žuravljova,