Poljska odlučila da izgradi svoj „atomski štit"?

Evropski stručnjaci ne prestaju da spekulišu o neočekivanoj izjavi predsednika Poljske, Bronjislava Komorovskog, datoj u intervjuu poljskom časopisu «Wprost». On je predložio, ni manje ni više, nego da izgradi sopstveni sistem protivraketne odbrane. Ona, izjavio je on, mora biti "sposobna da brani zemlju" od potencijalnih raketnih pretnji. U budućnosti bi, smatra predsednik, poljska protivraketna odbrana, mogla da postane deo "štita" NATO-a.

Razlog za svoju inicijativu, Komorovski je objasnio, odnosom starijeg partnera iz transatlantskogsaveza, koliko iskrenim, toliko i sa malouvažavajućim. Preciznije - trenutnog stanara Bele kuće, Baraka Obame. Poljska je napravila grešku, kazao je njen lider, pristavši na američki predlog o evropskoj protivraketnoj odbrani, ne uzevši potpuno u obzir "politički rizik" u vezi sa promenom američkog predsednika. Za to su, rekao je Komorovski, Poljaci morali da plate „ visoku cenu", i u budućnosti se takva greška ne sme ponoviti.

Obama je, kako je poznato, napravio promene u planovima svog prethodnika Džordža Buša, koje se tiču razmeštanja, u Poljskoj i Češkoj, antiraketa i radara, rastegnuvši proces stvaranja evropskog „antiraketnogštita" na četiri faze. Rusiji, ovaj gest, treba napomenuti, nije učinjena neka naročito velika usluga - u stvari, krajnji cilj SAD je ostao nepromenjen. Međutim, poljska vlada je takvu odluku Bele kuće, po rečima direktora ruskog Centra za analizu strategija i tehnologiju, Ruslana Puhova, shvatila kao izdaju. Komorovski je, takođe, zabrinut zbog zastarelosti postojećeg sistema u Poljskoj. Trošiti novac na njegov remont, rekao je on, jednostavno nema smisla.

Ostavimo po strani pitanje, šta je pametnije u aktuelnoj krizi - unapređenje postojećeg sistema protivvazdušne odbrane, ili ponovna izgradnja komplektno novog sistema zaštite od napada. To je, kako bi se reklo, domaćinsko pitanje. Ali, tu se postavlja drugo pitanje: sa koje strane se, u stvari, boje napada u Varšavi – kao i u nekim drugim evropskim prestonicama (naročito baltičkim zemljama)? O raketnom napadu iz Irana i Severne Koreje, tamo su, izgleda, već prestali misliti. Međutim, raspravlja se o opasnosti iz Kaliningradskog regiona Rusije, gde bi, u slučaju postavljanja NATO "štita", mogle bitirazmeštene ruske rakete. Logiku u svemu ovome, više vole da ignorišu. Vojni ekspert Viktor Litovkin vidi, u izjavi Bronjislava Komorovskog, niz nijansi:

- S jedne strane, to izgleda kao ukor Amerikancima, što neprestano odlažu stvaranje evropske protivraketne odbrane. A Rusija, navodno, preti sada Poljskoj, jer se sprema da postavi na teritoriji regiona Kaliningrad kompleks "Iskander-M". I potpuno se zanemaruje to, da će Rusijarazmestiti ove komplekse, samo kao odgovor na postavljanje u Poljskoj elemenata američkog antiraketnog sistema odbrane. S druge strane, ovo je podrška američkog vojno-industrijskog kompleksa, pošto će se elementi antiraketnog odbrambenog sistema, kupovati u SAD. Tako izgleda dvostrukiodnos starijeg saveznika. Smešna stvar je, da saveznici uopšte nisu cenili angažovanost Poljske u Iraku i Avganistanu.

Treba napomenuti da ova originalna inicijativa dolazi usred velikog hora glasova u korist razmeštanjaameričkog raketnog štita u Evropi. Na primer, vojni analitičar Svenja Sinjen, iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, videla je neku tajanstvenu pretnju od sirijskih raketa. Prema tome,evropski "štit" treba stvoriti, uverena je ona, čak i „uprkos otporu Rusije". Govori se da strah, može da ima velike oči. Vrlo je moguće da, inicijativu Komorovskog, prihvate i druge članice Alijanse. Što se tiče realne opasnosti - Ekonomske krize – njeno rešenje može da se sačeka.

Oleg Severgin, Ilja Harlamov,