Evropska Centralna banka stavlja krst na Grčku i Španiju

U najbliže vreme će Grčka i Španija, najverovatnije, ostati bez finansijske podrške Evropske Centralne banke. O tome svedoče nedvosmislene izjave visokog zvaničnika ECB Luka Koena. Eksperti smatraju da su na južnoj periferiji zone evro svetski finansijski regulatori ostvarili svoj glavni i tajni cilj i faktički otvorili izlaz za Atinu i Madrid iz zajedničkog valutnog saveza.

Pre samo desetak dana predsednik ECB Mario Dragi je napunio tržište optimizmom, tvrdo obećavši da će nastaviti spasilački proces tonućeg evra. Ali već u ponedeljak član Saveta direktora ECB Luk Koen je izjavio da nema nikakvog smisla dalje finansirati Španiju i Grčku. To će dovesti sam do toga da regulator preuzme čitav državni dug dve zemlje. Koen strepi da će čim se to dogodi vlade problematičnih zemalja izgubiti motivaciju da samostalno preduzmu korake protiv krize.

Različite izjave rukovodstva ECB dolaze u vreme kada državni dug Španije iznosi 80% BDP, isti pokazatelj Italije je dostigao 123%, a da ne govorimo o Grčkoj u kojoj je 160%. Kanadska agencija DBRS je smanjila kreditni rejting Italije i Španije. Ali kako objasniti takvu naglu promenu stava ECB?

U izjavi Koena nema ničeg fantastičnog, rekao je intervjuu za „Glas Rusije“ doktor ekonomskih nauka, profesor Nikita Kričevski:

- To je priznanje da su ECB, strani investitori, oni koji su uložili svoja sredstva u hartije od vrednosti Grčke, Španije, Italije, povukli svoja sredstva iz ekonomija tih zemalja. Zato je cilj ECB i MMF postignut. Nema više nikakvog smisla dalje izvlačiti iz krize Grčku i Španiju. Sve što su mogli investitori su spasili i na Španiju i Grčku se može postaviti krst. Svakog dana je sve veća verovatnoća da će Grčka i Španija napustiti zonu evra. Što, naravno, neće značiti kraj za zonu evra, ali će se smanjiti broj zemalja sa 17 na 15.

Kričevski predlaže da obratimo pažnju na dešavanja poslednjih meseci. Evrokomisija, ECB i MMF su finasirali Grčku kreditima iz evropskih fondova. Ta sredstva su omogućila postupno povlačenje stranih investicija iz grčke ekonomije i preraspodelu državnih obaveza Atine na grčke finansijske institucije. Na kraju je udeo stranih investitora u grčkoj ekonomiji smanjen, a udeo unutrašnjih povećan. Isti je slučaj i u Španiji. Pre nekoliko meseci je bilo pariteta u stranim i unutrašnjim investicijama za španske hartije od vrednosti. A sada su stranci praktično povukli svoj kapital.

Inače, podseća Kričevski, sličnu operaciju su pre 30 godina sproveli MMF i Svetska banka u Meksiku. Za nekoliko godina državni spoljni dug Meksika je porastao sa 50 na 150 milijardi dolara. Meksička vlada do dana današnjeg ne može da izađe na kraj sa spoljnim dugom, iako ga je minimalizovala. Nije isključeno da slično očekuje Grčku i Španiju.