Rad u EU: Klondajk ili njiva?

Poslednjih meseci Španci, Italijani, Grci i Portugalci masovno naseljavaju Nemačku. Ali tamo žele ne samo stanovnici kriznih zemalja EU. Prema podacima evropske agencije „Evrostat“, Nemačka je zajedno sa Francuskom najprivlačnija destinacija za strance koji traže posao. A nelegalnih migranata u Evropu u celini je kao mrava. Da li se zaista EU pretvara u Klondajk radnih mesta za one koji ne mogu da nađu sebi primenu u domovini?

Nemačka Federalna agencija za rad javlja da je uvećan broj zaposlenih u zemlji s pasošima gore navedenih kriznih zemalja evrozone. Krajem maja ta cifra je iznela 452.000 ljudi.

Nemamo se čemu čuditi. Nivo nezaposlenosti u Grčkoj je u maju dostigao rekord – 23,1%. Pre godinu dana taj pokazatelj je izneo 16,8%. Kod mladih do 24 godina nezaposlenih je 54,9%. A u Španiji svaki peti s fakultetskim obrazovanjem ne može da se zaposli. 44% onih koji su našli bar neki posao nekvalifikovani su radnici. Nivo plata stručnjaka u Španiji je manji nego prosečni u EU. Zato, kako kažu eksperti, oni bukvalno masovno beže preko granice – pre svega u Nemačku, Francusku ili Veliku Britaniju. Takvog „odliva mozgova“, kako kaže španska ministarka rada Fatima Banjez, nije bilo u istoriji zemlje.

Ali evo šta je zanimljivo. U objavljenom nedavno izveštaju Organizacije ekonomske saradnje i razvoja (OECD) piše o mogućim „pregradama za mobilnost radne snage“. Kako kažu ti stručnjaci, to dovodi do smanjenja tempa migracije i kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. Zemlje EU zbog „starenja Evrope“ već 2015. godine mogu dase suoče s deficitom radne snage. A Nemačka je uopšte tragičan slučaj u tom pogledu. Gde je istina?

Olga Potjomkina, šef odeljenja za izučavanje Evrope Instituta Evrope priznaje da se radi o protivrečnostima:

- Ako Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj kritikuje EU za propuste u organizaciji slobode kretanja radnika, u tome ima istine. Neka ograničenja na nacionalnim tržištima rada zaista postoje. Ali EU se drži na principima „četiri slobode“, a jedna od njih je – sloboda kretanja radne snage unutar EU. Što se tiče migranata van predela Unije, rekla bih da EU pati od poplave ilegalaca. Ali u uslovima krize protivrečnosti su jače. I kakve god da su kritike, države u uslovima rasta nezaposlenosti će se truditi da imaju dovoljno radnika na svom tržištu.

U poslednje vreme EU je donela niz mera za olakšavanje zahteva za radnu snagu koja dolazi van predela EU. Ali „lokomotive“ Evrope – Nemačka ili Francuska – traže pre svega kvalifikovane stručnjake. Tako da Evropa ne može postati za sve Klondajk zaposlenja. Za neke je još uvek neosvojena i prilično teška njiva.