Moguć prolazak gasovoda „Južni tok“ kroz Hrvatsku

Gasprom i hrvatska kompanija Plinacro dogovorili su se o tehničkim detaljima moguće tranzitne maršrute gasovoda „Južni tok“ kroz Hrvatsku. U junu je saopšteno da ruski gasni holding Gasprom može da zaobiđe Mađarsku i sprovede „Južni tok“ preko Hrvatske.

U ovom trenutku još uvek postoje šanse da Hrvatska ne dobije samo ogranak „Južnog toka“, nego da postane tranzitna zemlja. Odluka ruske strane se očekuje u naredna dva meseca, jer je Gasprom odlučio da počne sa izgradnjom gasovoda u decembru ove godine.

U skladu sa tehničkim planom, koji je usaglašen između Plinacro i Gasproma, kroz Hrvatsku treba da se izgradi potpuno nov gasovod dug 270 kilometara, a vrednost investicija iznosi 600 miliona evra. Za njegovu izgradnju ne može biti iskorišćen već postojeći sistem gasovoda. Ako gasovod bude tranzitan, onda će preko teritorije zemlje proticati 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Sada Hrvatska godišnje troši 3 milijarde kubnih metara gasa.

Republika Srbska proglasila „Južni tok“ strateškim ciljem
Vlada Republike Srpske u sastavu Bosne i Hercegovine (BiH) dodelila je gasovodu „Južni tok“ status nacionalnog projekta, a njegovu realizaciju proglasila svojim strateškim ciljem.

Gasovod će u Hrvatsku ući iz Srbije u području naselja Sotin i proći će kroz Vukovar do Osijeka, posle čega će već postojećim gasnim koridorom u području Murskog Središča izaći na teritoriju Slovenije. U selu Donji Miholjac je planirana izgradnja ogranka „Južnog toka“ za snabdevanje gasom lokalnih potrošača.

Do početka izgradnje na paritetnom principu treba da bude osnovano zajedničko preduzeće „Južni tok - Hrvatska“ koje će biti investitor i menadžer. U ovom trenutku je u toku završna faza osnivanja zajedničkog preduzeća, koje će investirati 600 miliona evra u izgradnju: Gasprom i Plinacro će uložiti po 300 miliona evra u gotovini i 200 miliona u vidu evro kredita. Za povratak uloženog kapitala biće potrebno 15 godina. Posle toga će, prema analizama, Plinacro na tranzitu zarađivati 24 miliona evra godišnje.

U junu je saopšteno da ruski gasni holding Gasprom može da zaobiđe Mađarsku i sprovede „Južni tok“ preko Hrvatske. Prema podacima lista, holding je sa rukovodstvom Hrvatske razgovarao o izgradnji ogranka „Južnog toka“ koji je doveden u pitanje zbog Mađarske. Gasprom je prošle jeseni doneo odluku da „Južni tok“ sprovede kroz Crno more u Bugarsku, zatim kroz Srbiju, Mađarsku i Sloveniju na sever Italije. U toku izrade maršrute odustalo se od ogranka kroz Grčku i Jadransko more na jug Apeninskog poluostrva, kao i od ideje da krajnja tačka bude austrijski Baumgarten, jer se tome usprotivila Evropska komisija. Na kraju je izabrana duža maršruta, preko Slovenije u italijanski grad Trevizo. Nedavno se šef ruskog koncerna Aleksej Miler sastao sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom i strane su izjavile da su pristupile osnivanju zajedničkog preduzeća Gasproma i državne kompanije Geoplin Plinovodi, koje će da gradi slovenačku deonicu.

Prema podacima „Moskovskih novosti“, slovenačka strana je već počela da sastavlja studiju izvodljivosti. Zajednička preduzeća su odavno osnovana u Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Vlada Mađarske je pre pola godine inicirala prenos 50% akcija kompanije South Stream Hungary sa investicione banke MFB na državnu kompaniju MVM. U aprilu se Miler sastao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, ali procedura prenosa akcija nije završena i izrada studije izvodljivosti gasovoda nije nastavljena.

Izvor lista u Gaspromu priznao je da problemi mogu dovesti u pitanje utvrđen plan realizacije. Koncern bi u tom slučaju mogao da razmotri obilaznu maršrutu. Kasnije je, međutim, šef Gasproma saopštio novinarima da problemi nisu toliko veliki da poremete plan realizacije projekta.

Original publikacije