Hemijsko oružje kao poslednji argument

Izjavu o mogućoj primeni hemijskog oružja koja je podigla mnogo buke, Damask je dao u julu. Predstavnik MIP ogradio se – samo u slučaju vojne intervencije, ali ni u kom slučaju protiv civila. Hemijski napad je malo verovatan, pretpostavlja glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

Asadov režim se nalazi u kritičnoj situaicji, zato u nečemu blefira. Sa druge, strane Obamine reči nisu bile namenjene Asadu, podvlači naučni saradnik IMEMO RAN Igor Hohlov.

- Obama radi u režimu predizborne trke, za njega je glavni zadatak da bude ponovo izabran. U velikoj meri njegove agresivne izjave su sračunate ne toliko na međunarodnu publiku i upućene su ne toliko Damasku, koliko biračima, kojima imponuje oštrina Obaminog konkurenta Mita Romnija.

Po ocenama američkih specijalnih službi, biološko i hemijsko oružje u Siriji se čuva u 6 arsenala, nedaleko od tri arsenala vode se aktivne borbe. Nervno-paralitički gasovi zarin, vi-eks, bacili crnog prišta zatvoreni su u podzemna skladišta. Teorijski ne može se isključiti da će opasne supstance dospeti u ruke opoziciji ili ekstremističkim grupacijama koje će se potruditi da ih iskoriste kao još jedan adut. Tada ove suptance mogu da se pojave bilo gde – na Severnom Kavkazu, u Evropi ili SAD, nastavlja Igor Hohlov.

Ipak, po mišljenju Igora Korotčenka, sirisjke vlasti su u stanju da to ne dopuste.

 

- To je mitski scenario koji same SAD izmišljaju da bi opravdale vojni upad. Mislim da se sve hemijsko oružje nalazi pod kontrolom sirijske vlade i nikakva nekontrolisana premeštanja ona neće dopustiti.

U kontekstu eskalacije sirijskog konflikta u zapadnim medijima su se pojavila tvrđenja da je Rusija, dugogodišnji partner Damaska, svojevremeno snabdevala ovu zemlju ne samo konvencionalnim, već i hemijskim naoružanjem. Moskva to poriče. Govori zamenik načelnika Federalne uprave za bezbedno čuvanje i uništavanje hemijskog oružja pukovnik Vladimir Mandič.

- Ne bih rekao da je u Siriji oružje ruske proizvodnje, jer van granica Rusije ono se nije isporučivalo. Naravno, to još jednom ogoljava problem da je potrebna međunarodna kontrola čuvanja hemijskog oružja. Njegova primena povlači za sobom kolosalne posledice kako za učesnike konflikta, tako i za civile i ekologiju.

U međuvremenu u Turskoj i Izraelu se odvijaju manevri u kojima se uvežbava odbijanje hemijskog napada – za svaki slučaj. Raste napetost u odnosima Damaska i Anakre. Sazvanši da su sirijski ustanici dobili od Turske američke protivavionske rakete Stinger, sirijske vlasti obećale su da će snabdeti sličnim raketama kurdske teroriste, ako stigne nova partija stingera. Ankara upozorava: započeće rat.

U takvoj situaciji mnogo toga zavisi od razumnosti svih strana. Između ostalog od toga koliko bi Damask bio spreman da primeni hemijsko oružje kao poslednji argument. Svojevremeno on je potpisao bez ratifikacije Konvenciju UN o zabrani biološkog oružja. Ali zajedno sa Angolom, Kinom, Somalijom i Egiptom nije se pridružio sličnom dokumentu o zabrani hemijskog oružja. Formalno su mu odrešene ruke.