Avganistan kao paravan?

List Washington Times prognozira geopolitički duel između Vašingtona i Moskve za Tadžikistan. Danas je ova zemlja, koja se graniči s Avganistanom, od izuzetnog značaja za SAD. Kontingent Međunarodnih snaga za pomoć bezbednosti u Avganistan stiže takozvanim Severnim putem – preko Uzbekistana, Kirgistana, Tadžikistana i Turmenistana. Američki član kongresa Den Berton je nedavno istakao da SAD mogu da lociraju u Tadžikistanu svoju bazu umesto postojeće baze u Kirgistanu. Sad SAD imaju mogućnost da se „sakriju“ iza Avganistana i potrebe za izvođenjem vojske, rekao je u programu „Glasa Rusije“ generalni direktor Centra za političko informisanje Aleksej Muhin:

- Ovaj interes će biti ostvaren na sledeći način. Postojanje vojne baze pružiće SAD jedinstvenu mogućnost da stalno ima bolnu tačku u ovom regionu. Ovo je pre svega usmereno protiv Rusije i Kine, čija je pozicija, na primer, u vezi sa sirijskim pitanjem, izazvala oštro nezadovoljstvo u Vašingtonu.

Na postsovjetskim prostorima SAD vide poligon za političke manevre. Uostalom, takvu mogućnost im pružaju same republike Centralne Azije. Interesi SAD se ovde sukobljavaju s pozicijom Rusije koja je uvek zauzimala posebno mesto u regionu, smatrajući ga poljem svog uticaja. I neke zemlje računaju na to da će izvući korist izovakvog suparništva, kaže Aleksej Muhin:

- Tadžikistan je region koji zavisi od spoljašnjeg uticaja i ekonomski je krajnje zavistan od zemalja iz svog okruženja, uključujući i Rusiju. To je posledica istorijskog toka događaja. U razmenu za suverenitet, za lociranje vojnih baza on će tražiti određene olakšice. Onome ko ih bude dao više, ko više obeća – Tadžikistan će posvetiti više pažnje na svojoj teritoriji.

Prošle godine su Tadžikistan, Uzbekistan i Pakistan napravili program za gostovanje državnog sekretara SAD Hilari Klinton u Centralnoj Aziji. Njenoj poseti ovim zemljama prethodila su putovanja visokih američkih diplomata u ove zemlje. Treba podsetiti da s Uzbekistanom u poslednje vreme SAD vode posebno intenzivan dijalog. Taškent je čak obustavio svoje učešće u ODKB.

Ruski mediji pišu o pregovorima Taškenta i Vašingtona, o osnivanju Centra za operativno reagovanje u republici koji će se posle 2014. godine pretvoriti u vojnu bazu SAD. A i većina vojne tehnike NATO posle izvođenja vojske iz Avganistane će ostati upravo u Uzbekistanu.

Očigledno je da se procesi savremenih evroazijskih integracija ne uklapaju u planove SAD. Vašington ima svoj veliki geopolitički projekat, kaže direktor Centra za geopolitičke ekspertize Valerije Korovin:

- Ovo se dešava u okviru realizacije geopolitičke strategije „Anakonda“, koju su Amerikanci usvojili pre nekoliko decenija. Ona se sastoji u tome da se Evroazija okruži američkim vojnim bazama radi ekonomskog i strateškog gušenja velikog prostora u čijem centru se nalazi Rusija. To je jedna od faza realizacije projekta, prema čijem završetku se SAD kreću više decenija.

Rusko vojno prisustvo u regionu je predstavljeno bazama „Kant“ u Kirgistanu i 201. bazom u Tadžikistanu. I planovi SAD da potisne Rusiju u ovom regionu očigledno ne odgovaraju Moskvi.

Olga Denisova,