Imaju li evropljani plan za izlazak iz ekonomske krize?

Prvi put ministri finansija vodećih zemalja članica EU latili su se sastavljanja antirkiznog plana na proleće 2010. godine, a ukupna vrednost mera je bila procenjena na 75 milijardi evra. Krajem 2011. godine EU je priznala da će samo vrednost paketa finansijskog oporavka Grčke izneti 130 milijari evra.

Antirkizni mehanizmi nisu profukncionisali – i na sredozemnomorskoj periferiji zone evra zajedno sa Irskom označen je efekat domina. Sada je na dnevnom redu već spas bankarskog sistema Španije, a cena pitanja je startovala sa 100 milijardi evra.

Do ove jeseni EU i Evropska Centralna banka svojim planovima su prišle očigledno ne u najboljem stanju. Poslednja inovacija Marija Dragija predviđa uvođenje noveg gornje granice za državnih obligacija evropskih zemalja. Iz logike ovog plana proističe da čim dohodnost grčkih obligacija koje tonu bitno premaši sličan pokazatelj ekonomskog teškaša Nemačke, ovi papiri će morati da se otkupljuju. I pri tome na račun sredstava pretežno iste te Nemačke. Ne čudi što članovi nemačke vlade sve glasnije pozivaju na uzbunu. Angela Merkel iz za sada poziva da ne usijavaju strasti i da čekaju bar presudu nacionalnog Ustavnog suda. On treba 12. septembra da se izjasni povodom toga da li osnovnom zakonu zemlje odgovara formiranje ESM. Ako sudije kažu da ne odgovara, zonu evra u njenom aktualnom vidu teško da će nešto moći da spase. Za sada EU ima mogućnosti za manevar, mada pri tome, moguće, moraće da budu žrtvovane se samo Grčka, već i Portugalija, istakao je u razgovoru za Glas Rusije profesor ruske Finansijske akademije Boris Rubcov.

- U pogledu Španije veći sam optimista nego u pogledu Grčke i Portugalije. Sa Grčkom je i tako sve jasno. Što se tiče Portugalije, EU će verovatno moći da spreči njen izlazak iz zone evra. Uz to još ima snage za pružanje pomoći Lisabonu. A za Španiju EU više nema snage, tim pre ako se istovremeno pojave problemi sa Italijom. U tom slučaju ako se događaji budu razvijali po tom najnegativnijem scenariju, tada će se sa EU desiti velika nevolja.

U međuvremenu na polju finansijsko-političkog licitiranja povodom spasa zone evra se aktivnije se ispoljava još jedan faktor – Finska. Upravo nju će najskuplje koštati spas zone evra. Ravnomerna preraspodela dugova naneće finsciam konkretnu ekonomsku štetu. Uz to finska ekonomija tradicionalno ima tešnje veze van granica zone evra. Samo trećina finskog izvoza otpada na zemlje zone evra – to je manje nego čak kod Velike Britanije. Pet od sedam najvažnijih trgovinskih partnera Finske nalazi se van granica zone evra – to su pre svega Rusija, kao i Švedska i Norveška. Ne čudi što je potpredsednik vlade i ministar finansija Finske Juta Urpilajnen već obećala da njena zemlja neće preuzeti na sebe spas evra, ne pobrinuvši se za cenu. Konkretno reč je o tome što zemlja traži od EU osiguranje finskih uloga za spas Grčke i španskih banaka. Do toga još nije došla ni Nemačka.

Do čega mogu doći svi učesnici ove nesumnjivo ubudljive epopeje oko krize evra, nažalost, možda će se saznati već narednih meseci.