Slučaj Magnitskog: London uvodi spisak nepoželjnih

Ministarstvo unutrašnjih poslova Velike Britanije uputilo je ambasadi u Moskvi crni spisak od 60 ruskih zaničnika koji, po mišljenju britanskih vlasti, snose odgovornost za smrt pravnika Sergeja Magnitskog. Ovaj korak, govore eksperti, može da provocira novu krizu u rusko-britanskim odnosima.

Zamenik ministra unutrašnjih poslova Velike Britanije za poslove imigracije Demian Grin saopštio je medijima da ljudima koji su nabrojani u spisku Magnitskog neće biti obavezno odbijeno izdavanje britanske vize, ali odbio je da navede imena. Reč je o saradnicima organa reda i lekarima umešanim, kako smatraju pravobranioci, u smrt pravnika investicionog fonda Ermitaž Kapital Sergeja Magnitskog u moskovskom istražnom zatvoru. Prema zvaničnoj verziji, on je preminuo zbog srčane insuficijence.

Sa pravne tačke gledišta svaka država može da ograniči ulazak stranaca. Rusija nije izuzetak. Svuda postoje spiskovi lica koje neće pustiti ni u jednu zemlju koja drži do sebe. To su ili oni koji su izvršili ili se sumnjiče za opasne zločine (na primer za terorizam) ili oni koji su prekršili zakone zemlje-domaćina. Ali u pogledu spiska Magnitskog situacija je drugačija. Britanske vlasti prete kaznom za delovanje konkretnih stranih građana u drugoj zemlji, mada oni nisu proglašeni za prekršioce zakona od strane suda ni u Rusiji, ni u Velikoj Britaniji, ni u drugoj zemlji sveta što daje ekspertima povod da govore o političkoj, a ne o pravnoj pozadini slučaja.

Drugi aspekat problema vezan je za borbu protiv korupcije u Rusiji. Sergej Magnitski je bio optužen za izbegavanje uplate poreza. I u stavu britanskih vlasti postoje ozbiljne protivrečnosti, smatra generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov.

- Paradoks situacije se sastoji u tome što se zvanična formulacija britanske strane sastoji u pozivanju na poželjnost borbe protiv ruske korupcije. Zvanična interpretaciaj je takva da je borba za obnovu zakona protiv činovničke samovolje glavni cilj. Međutim mi znamo da se na obali Temze nalazi prilično mnogo ruskih biznismena i činovnika koji se sumnjiče za razne sumnjive poslove u Moskvi. Zato ako je britansko rukovodstvo tako zabrinuto zbog problema zloupotrebi činovnika u Rusiji, ono bi moglo da se odluči na aktnivniju saradnju sa ruskim pravosuđem u pogledu onih ljudi koji su odbegli iz Moskve u London.

Sa svoje strane predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov smatra da će aktualna odluka Londona stvoriti novi pravni presedan za pritisak na ruske vlasti prilikom razmatranja slučajeva korupcije.

Slučaj Magnitskog može da bude iskorišten za slabljenje ruske jurisdikcije, između ostalog kao dodatni argument za onu politiku koju sprovodi London: politiku podržavanja odbeglih bogataša pod vidom političkih izbeglica.

Ambasada Rusije u Londonu već je zatražila od MIP Velike Britanije objašnjenja povodom uvođenja ograničenja ulaska. Očigledno da će od toga zavisiti reakcija Moskve. Ruske diplomate su već upozoravale da će jednostrane sankcije od strane Londona ili Vašingtona, gde se takođe razmatra pitanje uvođenja spiska Magnitskog, dovesti do uvođenja sličnih orgraničenja za britanske i američke građane.