Magija evra: obično čudo i fatalna greška

Ekonomiste koji su još 1999. godine predviđali ovakvu sudbinu evra, u vreme kada je on kao valuta tek bio na pomolu, nazivali su najblaže rečeno evroskepticima.

U intervjuu „Glasu Rusije“ Igor Nikolajev, direktor odeljenja strateških analiza konsalting grupe FBK je primetio:

- Ovde je, po meni, bilo više politike. To se sve dešavalo kada je dolar bio na svom vrhuncu. Ovde se radi o geopolitičkom konfliktu, ako želite, između SAD i EU. Da, zvučalo je zaista dobro: kako bi se minimizirali rizici usled menjanja kursa valuta, to je trebalo da stimuliše izvoz i uvoz i sve zajedno je trebalo da vodi ka ekonomskom razvoju. Ali, posle uvođenja zone evro, srednje vrednosti rasta izvoza i uvoza su se snizile. Uveren sam da je to strateška greška.

Sa mišljenjem Igora Nikolajeva je generalno saglasan direktor odeljenja analize finansijskih tržišta i makroekonomje firme „Alfa Kapital“ Vladimir Bragin:

- I ako govorimo o Evrozoni, njeno stvaranje, najvećim delom bilo deo političkog a ne ekonomskog projekta. Ujedinjena Evropa, jedinstvena valuta, ali, iskreno govoreći, nekako su zaboravili na jedinstveni budžet. To što evrozona postoji, to i nije neko čudo, jer su valutni savezi i do tada postojali. Pravilo je, da im je sudbina gotovo ista- ako nema jedinstvene fiskalne politike i sistema, ako nije u okvirima jedne države i jedinstvene ekonomije, ako nema jedinstvenog budžeta- ranije ili kasnije će se ovi savezi prosto raspasti. Moje je mišljenje, da evrozona u principu može postojati, ali u drugačijem obliku.

Kakve god da su geopolitičke ambicije motivisale EU svojevremeno na stvaranje evrozone, danas ili sutra, od njenog kraha će biti loše svima, i Americi i Aziji. Samo, kao do sada, nema smisla očekivati čudo.