Odgovornost za tuđe zatvore

Evropski parlament proglasio je lov na tajne zatvore Cije. On je već zahtevao od zemalja Istoče Evrope da razotkrije odgovarajuće informacije. Vlade su ostale nezadovoljne ovim zahtevom tobože zato što će javna diskusija omesti kvalitetno sprovođenje istrage. A po mišljenju eksperata, evropljani se prosto plaše za svoju reputaciju na međunarodnoj sceni.

Skandal oko tajnih zatvora Cije na teritoriji Istočne Evrope razbuktao se sredinom 2000-ih godina. Tada su kolale glasine da uhapšene teroriste i njihove saučesnike drže i čak muče u Poljskoj, Litvaniji i Rumuniji, da između tih zemalja lete vazdušni zatvori SAD, a druge evropske države, među njima Nemačka, Velika Britanija i Španija, pomažu da se prebacuju zatvorenici. Evropski parlament je formirao specijalnu komisiju za istragu. Predsednik SAD Džordž Buš mlađi priznao je da tajni zatvori u inostranstvu postoje. I na tome se sve završilo, pri tome svi razgovori su bili vešto prekinuti, da mnogi eksperti nisu računali na novo razmatranje ovog skandala. Zato aktualno aktiviziranje Evropskog parlamenta deluje vrlo čudno, smatra ekspert Međunarodnog instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter.

- Prema mom mišljenju, tema američkih zatvora je zastarela, i danas ni za koga nije aktualna i ostaje predmet unutrašnje rasprave za svaku od ove tri zemlje. Vlasti Rumunije do danas to poriču, predsednik Litvanije govori da su možda oni postojali, ali da on o tome ništa ne zna. Što se tiče Poljske, aktualno rukovodstvo indirektno potvrđuje da je to bilo tako, ali ne daje nikakve informacije, makar iz tog razloga što ne želi da se svađa sa opozicijom.

U tom kontekstu oživljavanje Evroparlamenta deluje ne samo čudno, već i sumnjivo. Nije isključeno da je novi talas skandala oko tajnih zatvora vezan za promenu u unutrašnjoj politici tih zemalja. Na primer, u Rumuniji do 2013. godine, posle narednih parlamentarnih izbora, najverovatnije će biti nova vlada. Ovaj skandal može da bude jedna od poluga uticaja, smatra Vladimir Bruter.

Moguće da je ova priča podsećanje Rumunije na to da ona ima iza sebe toliko mnogo grehova, da ako ne bude sarađivala sa evropskom komisijom za otkrivanje zatovra, imaće ne jedan problem u odnosima sa EU, sa kojom i tako ima mnogo problema. Između ostalog stupanje u Šengen.

Slična situacija je i sa Poljskom. I tu se ne može zaboraviti da je bukvalno pre nedelju dana Amerika skrenula pažnju sa svojih specijalnih službi koje su se teretile za primenu žestokih metoda isleđivanja u tajnim zatvorima, između ostalog i u Evropi. Slučaj započet po specijalnom nalogu generalnog tužioca Ministarstvo pravde je zatvorili zato što su postojeći dokazi bili nedovoljni za sastavljanje osnovane optužnice, stoji u pismenoj izjavi resora.