I ponovo „Marš“...

„Marš miliona“ je vrlo upečatljiv brend smišljen za protestne akcije. Maksimum na koji mogu da računaju njihovi organizatori je nekoliko desetina hiljada ljudi u celoj Rusiji, uvereni su stručnjaci. Još jedna šetnja opozicije biće održana danas (15. septembra). Analitičari ističu da ovaj pokret nije formulisao jasne ciljeve. I donose zaključak: opozicija planira provokacije kako bi izazvala uzvratno oštro delovanje vlasti.

Prvu akciju pod nazivom „Marš miliona“ ruska opozicija je organizovala 10. decembra prošle godine. Povod su predstavljali zaključci parlamentarnih izbora završenih nekoliko dana pre toga: protestanti su ih proglasili falsifikovanima. Zvanični kanali su tada saopštavali da ima 25 hiljada učesnika u mitingu na Bolotnom trgu u Moskvi, organizatori su govorili o 80 hiljada.

Nakon prvog „Marša“ usledio je drugi, februarski. Opozicija je maršrirala i u martu, posle predsedničkih izbora, i još u maju. Zatim je nastupila pauza za letnji raspust. I s novim snagama – u marš 15. septembra. Vlada grada Moskve je dozvolila opozicionarima da prođu od metro stanice „Puškinska“ preko Bulevarskog prstena do prospekta akademika Saharova gde je miting planiran. Vlasti su odobrile da u akciji učestvuje 25.000 ljudi. Međutim, lider „Levog fronta“ Sergej Udaljcov izjavljuje da će biti najmanje 50.000 učesnika.

Bez obzira na gromke izjave lidera opozicije – među kojima su isti ovaj Udaljcov, advokat i biznismen Aleksej Navaljni, kao i poznati Boris Nemcov – protestni pokret je zapao u logičnu krizu. Glavni problem je isti kao i pre – nedostatak jasnog političkog programa, ističe generalni direktor Centra za političko informisanje Aleksej Muhin.

- Na ove „Marševe miliona“ milioni upravo i ne dolaze. Dolaze hiljade. I organizatori šetnji se nalaze pred nasušnim problemom povećanja broja učesnika. Međutim, pritom uporno ne formiraju politički ili socijalni dnevni red koji bi na ove protestne manifestacije mogao da privuče dovoljan broj učesnika. Samo se ograničavaju idejom, temom suprotstavljanja vlasti. Ovo u izvesnoj meri odaje političku nemoć ruske opozicije.

Akcija može imati određenog efekta pod uslovom da vlasti nasednu na provokacije i da se ponašaju izuzetno okrutno. Upravo to, sudeći po svemu, i očekuju organizatori protesta, smatra Aleksej Muhin. A predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov, sa svoje strane ističe da protestni pokret u Rusiji u svom sadašnjem obliku u principu ne podrazumeva bilo kakav jasan plan ili politički mehanizam.

Protestni pokret koji se pojavio u zimu prošle godine, ja ne bih uporedio s takozvanim revolucijama u boji, već s pokretom „Okupaj Vol-Strit“. On ima prilično apstraktne zahteve koji se teško mogu realizovati. Tačnije, zahteve koji uopšte ne podrazumevaju jasan politički mehanizam svoje realizacije. Odnosno, to je protest u čijoj osnovi se ne nalazi političko delovanje usmereno na konkretan rezultat, već želja za samoizražavanjem.

I zaista, stvara se utisak da je glavna motivacija učesnika u protestu – „učestvovanje radi učestvovanja“, deli s nama svoje mišljenje predsednik Fonda „Javno mnjenje“ Aleksandar Oslon.

- U sličnim manifestacijama sve više učestvuju oni koji u samom procesu vide mogućnost da se napoje energijom. Samo učestvovanje zapravo i postaje smisao ovakih manifestacija. Mislim da će se sad sve jače ispoljavati ovaj psihološki tip. To su uglavnom mladi, ne baš tako inteligentni ljudi, koji lako padaju u vatru i prenose svoju energiju na druge.

Kriza protestnog pokreta o kojoj govore stručnjaci, ogleda se i u izjavama pristalica opozicije. Neki blogeri se već zalažu protiv „praznog mitingovanja“, koje po njihovim rečima, osim negativne vlasti i razočarenja dela građana koji protestuju, ništa više ne izaziva.