Spomenici kulture – nove žrtve rata u Siriji

Građanski rat u Siriji je izazvao opasni u tragičan bum na crnom tžištu starina. Spomenici se pljačkaju, artefakte teroristi menjaj za oružje. Pojave su postale masovne i sve više jačaju kako jača sirijska kriza, upozorava Mamun Abdulkarim.

U Siriji je oko 10 hiljada kulturnih spomenika. Uglavnom banditi razaraju one spomenike koji se nalaze na velikom odstojanju od velikih naselja, pošto se tamo osećaju slobodnije. Većina zločinaca to čini u cilju bogaćenja. Organi reda i vojska pokušavaju da ih zaustae. Više puta su ih hvatali neposredno na mestu zločina. Ali oni nastavljaju nekažnjeno da kradu. Šteta je naneta i nizu drevnih zamkova. Njih razaraju terorističke granate.

Bez obzira na rat, vlada Sirije trudi se da osigura bezbednost muzeja, gde se nalaze najvredniji istorijski eksponati, saopštio je sirijski činovnik. Oni su preneti na bezbedna mesta, kako bi se izbegla čak potencijalna mogućnost pljačkanja. Za sada još niko nije pokušavao da ciljano napada muzeje, a nekoliko napada u toku uličnih borbi brzo je odbijeno.

Međutim izazov Siriji je već upućen. I ne samo od strane terorista – ljubitelja lakog bogaćenja, već i od strane profesionalnih švercera, smatra predsednik Instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.

- Tamo ima i srednjovekovnih, i rimskih i helenističkih starina. Nije slučajno što se tamo nalazi na hiljade tororista, između ostalog iz zona aktivnog pljačkanja arheoloških kolekcija Iraka, Avganistana, Libije. Tamo su u vreme borbe za nezavisnost od diktature Gadafija, Sadama, diktature Nadžibule, bili opljačkani praktično svi nacionalni muzeji i arheološki parkovi. Postojanje takvih profesionalaca na sirijskijoj teritoriji pruža vanredno široke mogućnsoti za popunjavanje svetskog tržišta „crne arheologije“.

Rat je nov, žrtve su stare, tvrdi ekspert orijentalista Instituta za strateške ocene i analizu Sergej Demidenko. Pri tome zaoštravanje sirijske krize ide samo na ruku švercerima:

- Šverc istorijskih vrednosti je problem koji se vrlo ozbiljno zaoštrava u epohu nestabilnosti. Tako je bilo u Iraku, tako je bilo i u Libiji. Kao što se to sada dešava i u Siriji. I nesumnjivo da kulturno nasleđe treba sačuvati. Ali najverovatnije malo šta će uspeti. Sasvim je moguće da sirijske kulturne vrednsoti koje još nisu bile bombardovane i opljačkane očekuje sudbina iračkih objekata, od kojih su mnogi jednostavno prestali da postoje. Problem je po meni akutan, važan. I treba ga nekako rešavati.

Ranije je turizam donosio Siriji 12% prihoda. Pljačkanje kulturnog nasleđa može je zauvek lišiti šanse za novi turistički bum. A svetska kultura može nepovratno da izgubi neprocenjive spomenike istorije ljudske civilizacije.