Još teži život za siromašne u Srbiji

S obzirom da je jedan ministar iz aktuelne vlade još pre neki mesec izjavljivao da će povećanje PDV-a biti samo krajnja, nužna mera, čini se da je ekonomska situacija u Srbiji toliko loša, da je već sada došao trenutak i za tu najavljenu krajnju meru. Naime, Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona, po kojima će stopa poreza na dodatu vrednost od 1. oktobra iznositi 20 procenata, umesto dosadašnjih 18 procenata. Šta to znači u stvarnom životu, i ko će najviše da oseti na svojoj koži ovo povećanje poreza?

Na početku bi bilo dobro da kažemo nekoliko reči o tome – šta je u stvari PDV? Porez na dodatu vrednost ili skraćeno PDV, je porez na promet koji se obračunava u svakoj fazi proizvodnje i prometa robe i usluga, ali samo za iznos dodatne vrednosti, a takođe i na uvoz robe. Vlada Srbije očekuje da će se ovim povećanjem od 2 posto budžetski prihodi povećati za oko 7 milijardi dinara do kraja ove 2012.godine, a u sledećoj 2013. godini za približno 34 milijarde dinara.

U Evropskoj uniji je većina zemalja u uslovima krize povećala svoje opšte stope PDV-a, pa je sada prema podacima Evropskog statističkog zavoda Eurostat prosečna opšta stopa PDV-a u Uniji 21 posto. Pritom su najmanji procenti u Luksemburgu i na Kipru, a najveći u Mađarskoj, gde PDV iznosi čak 27%. Slična je situacija i u skandinavskim zemljama, poput na primer Švedske i Danske.

U bliskom okruženju, ubedljivo najviši PDV postoji u narednoj članici Evropske Unije – Hrvatskoj, gde on iznosi 25 posto, a sledi je Grčka sa svoja 23 procenta. U Makedoniji je opšta stopa ostala nepromenjena, i iznosi 18%, dok je u Bosni i Hercegovini PDV 17 posto.

Ruska Federacija nije povećavala svoj porez na dodatu vrednost, i tamo on i dalje iznosi 18 procenata, a u susednoj brzorastućoj ekonomiji, u Kazahstanu, PDV iznosi svega 12 procenata, dok će u Ukrajini čak biti smanjen sa sadašnjih 20 na 17 procenata.

Dakle, kakve promene mogu očekivati građani Srbije u svom svakodnevnom životu? Što se tiče opreme za bebe, ona će ubuduće biti oporezivana stopom od 20 posto, ali roditelji imaju pravo na refundiranje PDV-a ako njihova mesečna primanja ne premašuju 800 evra. Pa ipak, postoje kritičari koji smatraju da u realnosti roditelji neće moći da ostvare ovaj povraćaj PDV-a zbog izuzetno komplikovane procedure, koja predviđa sakupljanje fiskalnih računa, obilaženje više državnih službi i plaćanje raznih taksi.

Osim toga, povećanje PDV-a će po opštem mišljenju dovesti do osetnog poskupljenja skoro svih proizvoda, što će za posledicu imati dodatni pad životnog standarda. Iako će se na osnovne životne namirnice i dalje primenjivati posebna stopa PDV-a od 8%, sasvim je jasno da će građani veoma dobro primetiti nadolazeću promenu kroz pad svoje kupovne moći. Ekonomisti upozoravaju da će se isto desiti i sa srbskom privredom, na koju će se negativno odraziti talas poskupljenja, zbog kojeg će preduzeća imati manju prodaju svoje robe i usluga na domaćem tržištu.

I predstavnici organizacija za zaštitu potrošača sa svoje strane prognoziraju da će predstojeća poskupljenja samo još više umanjiti kupovnu moć stanovništva i dodatno potkopati životni standard.

Nema sumnje da će povećanje poreza na dodatu vrednost uticati na opšti pad životnih uslova, putem lančanog povećanja cena i još skromnije potrošnje građana. Drugim rečima, budžetski deficit će se na ovaj način, makar za izvesno vreme, barem u određenoj meri smanjiti, ali pravu cenu za to će platiti privreda i sami građani. A najviše od svega, čini se da će povećanje poreza na dodatu vrednost značiti još teži život za najsiromašnije, koji su i do sada jedva podnosili teret krize i nemaštine.

Ratko Paić,