Životinjska dipolmatija

Novost o tome da je presednik Rusije Vladimir Putin poklonio svom venecuelanskom kolegi Ugu Čavesu crnog ruskog terijera pročula se daleko van granica dve zemlje. Ali vekovima u tradicijama raznih naroda postojala je „životinjska diplomatija“ kao znak lepih manira i iskrenog poštovanja prema primaocu poklona.

Tako su na Istoku u znak prijateljstva poklanjali i poklanjaju konje – pri tome njihova cena može da premašuje stotine hiljada dolara. Ispred svih je kineska životinjska diplomatija, jer njihovi živi poklnoi su najređi i prosto neprocenjivi – to su velike pande. Poklonjene pande Kinezi uvek uzimaju nazad i čak ne ostavljaju mladunče koji se rađaju za vreme za koje su roditelji pod arendom – Kina sveto čuva svoje nacionalno blago. U čitavom svetu u svega 8 zemalja pored Kine u zoološkim vrtovima može da se pogleda diplomatski gest dobre volje ove zemlje. Istina, u poslednje vreme pande se predaju ne samo tako, već za milion doalra godišnje i u roku ne dužem od deset godina. Ipak od nacionalne vlade zavisi kome će se izdvojiti jedinstveni eksponat.

Čime je uslovljena životinjska diplomatija i zašto se ona praktikuje u raznim zemljama? Podseća politikolog Nikita Brusilovski.

- Ova tradicija je vezana sa drevnim vremenima, sa uspostavljanjem prijateljskog saveza između država putem razmane životinja. To je pre podsećanje na nekadašnji karakter diplomatskih odnosa u eri rađanja diplomatije u istoriji čovečanstva. Tim pre ovo ostaje popularno tokom čitavog dvadesetog veka. Tačno tako, na primer, dešavalo se poboljšanje odnosa između SSSR i SAD, kada je Hruščov poklonio štenad Belke i Strelke, pasa koji su leteli u kosmos, ženi predsednika Kenedija. Tačnije takav način uspostavljanja odnosa bio je sasvim popularan u svetskoj istoriji, i kao što vidimo, ostaje popularan do danas.

Politikolog Pavel Svjatenkov dodaje da je ovde i dalje važan lični gest, znak poštovanja i dobrog odnosa čoveka prema čoveku.

- Diplomatski poklon treba da bude istovremeno ne previše skup i originalan, da izazove želju da ga onaj ko ga je dobio sačuva za ceo život. U tom smislu životinje nisu skupe – niko neće optužiti primaoca da uzima mito u obliku štenadi, osim toga njih hoćeš da ostaviš u porodici, posebno ako tamo ima male dece. Takvo živo biće je besopasno sa tačke gledišta svakakvih otrova. Zato su životinje dobar poklon.

Vlasnica zoo-kluba Dianika Dijana Vojtenko dodaje da ponekad cena životinja, i ako to nisu arapski konji, nije baš tako simbolična. Rasno mače ili štene košta do tri hiljade evra.

Od savremenih političara Putin je najhumaniji, pošto je rekorder po poklonjenim i dobijenim životinjama. Tako je 2010. dobio od bugarskog premijera Bojka Borisova štene balkanskog ovčarskog psa. Ove godine je dobio živi poklon rase akita-inu od vlasti japanskog grada Akita za pomoć koju je Rusija pružila Japanu posle prošlogodišnjeg cunamija. Istina, ruski lider nije ostao dužan i predao je na poklon Japancima sibirsko mače. Za niz godina, ako je verovatni medijima, u Putinovom domu mogao je da se sakupi čitav zoološki vrt. Poklanjali su mu arapske konje, ponije, kozu, pse, čak i krokodila. Reptila je Putin dobio pre deset godina od moldavskog predsednika Voronjina sa rečima: Krokodil je jedina životinja koja se ne okreće unazad. Mnoge životinje, kao na primer, tigrića Mašu, aktuelni predsednik predaje ruskim zoološkim vrtovima, neke drži u rezidenciji.